Сагласност за онлајн наставу добило 80 високошколских установа

Константно се повећава број високошколских установа које су тражиле и добиле одобрење ресорног Министарства просвете за рад на даљину у атипичним околностима док трају студентске блокаде и све је више факултета који су већ успоставили какву-такву наставу или ће, на основу донетих одлука наставно-научних већа, почети да надокнађују пропуштена предавања, за почетак онлајн, док се не стекну услови за неометан рад у седишту установе.

Према последњим подацима које редовно ажурира Национално тело за акредитацију и обезбеђење квалитета у високом образовању (НАТ), до сада је 80 високошколских установа добило сагласност просветног врха за реализацију наставе путем комуникационо-информационих система у актуелним околностима, а која, како се истиче, „не представља одступање од важећих акредитационих стандарда”. Међу њима су три универзитета: Универзитет у Крагујевцу са свим факултетима у свом саставу, затим Државни универзитет у Новом Пазару, који нема факултете него департмане, и Универзитет у Београду (УБ) који је добио одобрење ресорног министарства за онлајн наставу за студије при универзитету, што значи за мултидисциплинарне програме мастер и докторских студија, не за све факултете у свом саставу. Да би факултети примењивали такозвани хибридни модел наставе неопходно је, подсећа НАТ, да за то најпре добију сагласност Министарства просвете, а свака високошколска установа понаособ дужна је да поднесе захтев, објаснили су надлежни.

Тако су и поступили готово сви факултети, напослетку и београдски. Од укупно 31 факултета, колико их има у саставу УБ, сада их је 26 на листи оних који су добили сагласност за рад на даљину. То одобрење добијају све установе које га траже, а према најновијим подацима, за сада, га није добило само пет државних факултета у главном граду. И то су: Грађевински, Електротехнички, Медицински, Филозофски и Православни богословски факултет (ПБФ). Од тих факултета неки су у штрајку: Електротехнички још од 21. јануара и Медицински од 5. маја, а законит штрајк подразумева одржавање минимума процеса рада па и наставе. На ПБФ-у је недавно реализован јануарски испитни рок, а у току је априлски, тако да и даље актуелна побуна дела академске заједнице не значи да се не надокнађује баш ништа од наставних и испитних обавеза пропуштених минулих месеци.

Међу факултетима УБ у којима је, осим студентских блокада, на снази и протестна обустава рада или штрајк у оквирима закона у организацији дела запослених, јесу и Физички и Биолошки. Филозофски факултет придружиће се невеликом низу високошколских установа у штрајку под окриљем УБ, будући да је првог дана ове седмице активирао одлуку да ступи у овај вид протеста. Професори Филозофског који намеравају да штрајкују о томе су и формално, достављањем одлуке, у понедељак 9. јуна, обавестили управу факултета и ресорно министарство. Тада је почео да тече рок од десет дана да се законит штрајк најави надлежнима пре него што се реализује. Истог дана проглашен је штрајк на Шумарском факултету, потврђено је за наш лист, као и да трају разговори управе и представника запослених у штрајку и да ће се проверити да ли је формирање штрајкачког одбора и ступање у овај облик побуне дела колектива правно ваљано урађено, како незванично сазнајемо. На овом факултету недавно је спроведено анонимно анкетирање студената да би управа стекла реалну слику о томе колико је међу њима оних који желе да се успостави настава и оних који не одустају од блокаде, али и колико их је уопште заинтересовано за овај вид изјашњавања. Намера је била да се „чује глас” свих, или што је могуће више студената, а да то „саветодавно” помогне управи приликом сагледавања постојећег стања, доношења одлука о даљим корацима, али и потенцијалних последица тих одлука. Резултати ове анкете копкају и студенте и запослене, а зна их само управа Шумарског факултета. И он је, као и већина у саставу УБ, међу високошколским установама које имају сагласност ресорног министарства да реализују онлајн наставу, али још није међу онима који су упркос или упоредо са студентским блокадама какву-такву наставу и успоставили – а таквих је већ више од трећине чланица највећег универзитета у Србији. Међу њима су Факултет организационих наука, Економски, Факултет за физичку хемију, Архитектонски, Пољопривредни, Правни, Машински, Технолошко-металуршки, Факултет безбедности, Факултет политичких наука, Стоматолошки, Факултет ветеринарске медицине...