Трећина малишана користи интернет без икакве контроле

Готово 95 одсто грађана Европске уније сматра да деца проводе превише времена на друштвеним мрежама те да оне могу изазвати зависност, а 91 одсто испитаника каже да ЕУ мора покренути више акција како би се заштитила најмлађа популација, саопштила је Биљана Борзан, хрватска заступница у Европском парламенту. Она је јуче представила резултате јавног мњења о проблемима деце која неконтролисано користе интернет.

– Већина испитаника који имају децу рекли су да она користе интернет до три сата дневно, док је европски просек сат више. Већина деце има мобилни телефон, од чега је 11 одсто предшколаца. Сваки пети родитељ користи опције за ограничење садржаја, а 66 процената њих лично контролише садржај који деца гледају – каже Борзанова.

Ово истраживање је показало да 74,2 одсто испитаника сматра како су екрани криви за рекордан број деце која не остварују упис у први разред. Стручњаци истичу психофизичку неспремност, неразвијену моторику или изостанак језичких вештина, због чега се упис првака одлаже. Борзанова је рекла да су у прошлом мандату Актом о дигиталним услугама забранили штетне садржаје за малолетнике и праћење малолетника на друштвеним мрежама у циљу оглашавања, те ставили већу одговорност на интернет компаније за проверу узраста корисника. Комисија је на основу тог закона отворила низ истрага против „Мете”, „Тиктока” и других мрежа. Међутим, у Европском парламенту сматрају да треба ићи даље у тој борби. Европски парламент је, иначе, покренуо сопствену акцију којом жели да смањи зависност од интернета забраном одређених врста дизајна као што је бесконачно скроловање, аутоплеј, казне за неактивност. Они желе да на тај начин забране истицање опција које су штетне за кориснике, као и да се забрани дизајнирање видео-игрица које изазивају зависност. Истраживања су показала и да 40 одсто деце до 12 година не препознаје садржај такозваних инфлуенсера као оглашавање. Због тога је закључак да интернет мора да постане сигурније и транспарентније место за најмлађе кориснике.

Званична европска статистика је у последњим подацима потврдила да 59 одсто становништва ЕУ користи мреже попут „Фејсбука”, „Икса”, „Инстаграма”, „Снепчета” и „Тиктока”. Према овим званичним подацима, у прошлој години је, дакле, више од половине популације направило кориснички профил, објавило поруке или обављало неке друге активности на друштвеним мрежама. Када је реч о нашем региону, предњачи наша земља, у којој је удео корисника друштвених мрежа достигао 70,3 одсто, с тим што је већи проценат појединаца који користе интернет у северном делу Србије – 73,2 одсто, а мањи у јужном делу земље, где друштвене мреже користи 67,3 одсто њих. Евростат наводи да у Словенији 63,4 одсто грађана учествује на друштвеним мрежама, а у Хрватској је тај проценат 62,7. Европска статистика се бавила и процентима појединаца који користе мреже и у тој категорији предњачи Данска – чак 91 одсто грађана, а следе Кипар (83 одсто) и Мађарска (81 проценат). Најмање учешће су пријавиле Француска (44), Немачка (49) и Италија (53 одсто). У Националној платформи за превенцију и безбедност деце на интернету наводе да број деце и младих који свакодневно користе интернет стално расте и у свету и код нас. Они подсећају да интернет представља нецензурисани извор информација који није увек примерен деци. Истраживање интернета без надзора одрасле особе може изложити дете сајтовима са штетним садржајима, као што су садржаји који заговарају насиље, који су експлицитни или подстичу неадекватно понашање.

– Осим безбедности, постоји и проблем прекомерне употребе интернета, која може да развије зависност од интернета и видео-игара – наводе на овој платформи. Како кажу, на основу европског истраживања које је спроведено 2019. године, објављено је да су деца најбројнији корисници интернета у Србији. Већина њих, или 86 одсто, користи интернет свакодневно. Две трећине, тј. 65 процената најмлађе деце, од девет до 10 година, као и 98 процената старијих испитаника, од 15 до 17 година, приступа свакодневно интернету преко паметних телефона. Према неким нашим истраживањима, 45 одсто деце узраста од девет до 11 година у Србији користи друштвене мреже сваки дан, док је у Немачкој то 11 процената.