Петак, 18.07.2025. ✝ Верски календар € Курсна листа

У 2024. години више оружаних сукоба него у било којој години од Другог светског рата

(Фото EPA-EFE/VITALII NOSACH)

УПСАЛА – У 2024. години било више оружаних сукоба него у било којој години од Другог светског рата, саопштили су данас истраживачи Програма за податке о сукобима (УЦДП) организације са седиштем на Универзитету у Упсали у Шведској, наводићи да је прошле године евидентиран 61 међудржавни сукоб, укључујући 11 ратова, у којима су цивили били посебно угрожени.

Цивили нису били само колатерална штета већ и жртве намерно циљаних напада, кажу шведски истраживачи.

Готово 160.000 људи широм света умрло је прошле године од последица организованог насиља, што је пети највећи број жртава од 1989. године, преноси лондонски Гардијан.

Међу 11 сукоба који испуњавају дефиницију рата су територијални сукоби попут тренутног руско-украјинског, израелског бомбардовања Појаса Газе као одговор на нападе Хамаса, израелске акције против Хезболаха у јужном Либану, сукоби са Исламском државом у Нигерији и рат у Етиопији.

Ту су такође сукоби око власти у Буркини Фасо, Мјанмару, Пакистану, Сомалији, Судану и Сирији.

"Видимо више ратова и сукоба него раније, али са нешто мање смртних случајева него у изузетно крвавој 2022. години иако је 2024. била четврта најнасилнија година од геноцида у Руанди 1994. У Појасу Газе само 2 одсто мртвих могло се класификовати као припадници зараћених страна, док је 48 посто страдалих заведено као цивили", изјавио је Шон Дејвис, виши аналитичар у УЦДП.

У 2024. години, 13.900 цивила је умрло у намерно циљаним нападима, што је 31 одсто више него у 2023. години.

Терористичка група Исламска држава била је одговорна за највећи број ових смртних случајева, око 3.800, углавном у Демократској Републици Конго, преноси Танјуг.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.