Као стара чланска карта заборављеног друштва

Ваљево – Изложба колажа Радослава Раше Голубовића, прва коју је Модерна галерија Ваљево организовала у Градској галерији Ваљево, отворена је ових дана и чине је колажи које је уметник креирао у последњих осам месеци, управо за ову поставку на којој су први пут и приказани.

Раша Голубовић својим радовима непрестано истражује границе између стварног и апстрактног, између уметности и свакодневног живота, он се кроз свој рад бави сложеним односима између фотографије, цртежа и фотокопија, рекла је на отварању изложбе Марија Ђурић, директорка Модерне галерије Ваљево.

– Његови колажи нису само визуелне композиције већ су, пре свега, дијалог са светом у којем живимо, истраживање места где се сусрећу свакодневни тренуци и уметничка имагинација – додала је она.

Академик Матија Бећковић, аутор једног од текстова за каталог изложбе, обратио се присутнима речима да би, по свој прилици, „ухватио души места” када би се извинио што тек сада исписује ове речи о сликару Радославу Раши Голубовићу, са којим је много година радио у истој кући, зарађујући насушни хлеб...

– Песник као новинар и сликар као дизајнер и графички уредник. Као ваљевски гимназијалци срели смо се у Београду, запослили у „Јежу”, како се звало новинско предузеће које је годинама штампало таблоид под различитим именима: „Чик”, „Зум”, „Зум репортер”. Ћутљив и озбиљан, Раша је те новине графички обликовао као да је реч о Светом писму – рекао је Матија. Додао је да је Раша, уместо да говори, сликао, да је речи заменио бојама.

– Његове апстрактне слике биле су уверљивије и живописније од многих реалистичних портретиста. Чинило се да нема ништа очигледније од Рашиних апстракција. На језик боја превео је и Миљковићев „Тамни вилајет” и Ногово „Недремано око” и мог „Шпијуна у Ровцима” – навео је академик Бећковић.

Аутор Радослав Раша Голубовић у обраћању присутнима подсетио је на академика Ивана Табаковића, знаменитог уметника који је давне 1966. у галерији Културног центра Београда отворио изложбу колажа, а на питање зашто је радио колаже, објаснио је да људи који се баве уметношћу непрекидно имају нешто у глави и да је најбоља и најбржа техника да се то из главе стави на папир – управо колаж...

– Мене је као студента веома заинтересовало када сам видео те радове и како један човек у зрелим годинама тривијалне мотиве из новина и часописа лаким потезима претвара у вишеслојне поруке... Али нисам одмах почео да се бавим колажом, већ је прошло готово 20 година да би ме ухватио тај вирус који, срећом, не може да се излечи... Тако сам деведесетих година у ваљевском музеју имао прву изложбу. Онда ме је тај неизлечиви вирус погодио и прошле године – рекао је Голубовић, истакавши да ниједан од радова на изложби у Градској галерији Ваљево није постојао до пре осам месеци.

Маријена Голубовић Јунод, консултант за модерну и савремену уметност у „Art Advisory Group” у Женеви, ауторка другог текста за каталог изложбе свог оца Радослава, навела је да кроз лавиринт колажа, врло сложене технике у којој се уметник лако може изгубити, њега води један фактор мање познат публици – његова пареидолија.

„Та психолошка појава, феномен препознавања нечега или некога у природном амбијенту или природној појави – та ’лица’ налик медведу или ванземаљцу удахњују живот композицијама. Али их не доминирају... Голубовић на своје колаже, након прецизног разбијања симетрије – при чему не губи равнотежу – интервенише дискретним цртежом. Аутентичност његове композиције не лежи само у пареидолијским елементима већ и у коришћењу данас већ готово застареле технологије – фотокопирања. У добу дигитализације и вештачке интелигенције, фрагменти из прекројених фотокопија искачу на делима као нека стара чланска карта заборављеног друштва”, записала је Маријена Голубовић Јунод у тексту који је прочитан на отварању изложбе.

Радослав Раша Голубовић рођен је у Ваљеву 1942. године, где је завршио Ваљевску гимназију. Академију примењених уметности у Београду завршио је 1967. на одсеку за унутрашњу архитектуру, у класи професора Ђорђа Крекића. Од 1971. до краја свог радног века 2005. године радио је у више новинско-издавачких и других кућа – „Јеж”, „Борба”, „Блиц”, „Ревија Колубара”, „Атекс”, „Глас јавности”, као ликовно-графички уредник. Имао је више колективних и самосталних изложби.

Изложба колажа у ваљевској Градској галерији биће отворена до 28. јуна.

Галерија уместо кафане

Подсетио је Матија Бећковић да је на месту где се сада налази Градска галерија Ваљево некада, када је он дошао у Ваљево, била кафана у чијој башти су се служили чувени ћевапчићи.

– Ево, сада, том великом транспозицијом, овде је Градска галерија. Нема трага од кафане. Ваљево се издваја и по томе што обично тамо где су биле галерије отварају се кафане, а овде је направљен тај обрт и где је била чувена кафана – сада је галерија, најлепша коју можемо замислити, где мој друг Раша Голубовић отвара изложбу – рекао је Матија.