Ретке земље су и даље џокер Пекинга

Производња америчког борбеног авиона F-35 изискује 408 килограма ретких земљи. За амерички разарач класе „Arleigh Burke” неопходно је 2,3 тоне тих стратешких елемената, док у нуклеарну подморницу класе „Virginia” иде око четири тоне, тврди Институт за стратешке студије у Лондону. У међувремену, Кина је водећи светски произвођач ове групе 17 специфичних руда, нужних свакој озбиљној војној индустрији широм света. Истовремено, Америка 70 одсто неопходних ретких земљи набавља из Кине, наводи „Блумберг”. Треба ли онда да чуди упозорење Хе Лифенга, заменика кинеског премијера, на почетку дводневних царинских преговора изасланика Вашингтона и Пекинга (9-10. јунa) у Лондону: „Кина не жели трговински рат, али га се не плаши.”

Негација страха уочи на брзину уприличене „прве сесије механизма за комуникацију Америке и Кине” у британској престоници (а након припремне рунде прошлог месеца у Женеви) овог пута симултано је демонстрирана на два краја света.

Наиме, са једне стране преговарачког стола у здању „Ланкастер хаус” два дана седео је Хе Лифенг, а са друге – Хауард Лутник, амерички министар трговине, Скот Бесент, министар финансија САД, и Џејмисон Грир, трговински представник најјаче економије света.

Скуп у Лондону десио се иначе након првог телефонског разговора кинеског лидера Си Ђинпинга и председника САД Доналда Трампа, након инаугурације шефа Беле куће 20. јануара. Иза срдачног хало-хало разговора Трампа и Сија, Пекинг и Вашингтон почели су ужурбане припреме за наставак, у међувремену солидно компромитоване, женевске дебате истог преговарачког квартета. Уз ту логистику, Пекинг и Вашингтон спровели су и нове војнопоморске маневре на Пацифику (Кина) и Атлантику (САД).

Пекинг је тако, уочи Лондона, први пут истовремено извео два од своја три носача авиона, „шандонг” и „љаонинг”, на Пацифик „да би тестирали своје способности у заштити далеког мора и заједничким операцијама”, како је званично саопштено. Иначе, ова акција кинеске морнарице (са 234 пловила, тренутно најбројније на свету) изведена је у водама надомак Иво Џиме, 1.200 километара од Токија, али и недалеко од америчке базе на пацифичком острву Гуам. Истом приликом, кинески ратни авиони полетали су и слетали до поменутих носача, поједини су при том пролазили „абнормално близу” јапанских извиђачких авиона (на 45 метара), открило је јуче министарство одбране у Токију. Пекинг тим поводом наводи да је пацифички излет кинеских носача авиона изведен „потпуно у складу са међународним законима и без претњи било коме”.

Упоредо са пацифичком „вежбом” кинеске ратне морнарице, Пентагон је наставио са убрзаним распоређивањем америчких разарача – донедавно на задатку против Хута на Црвеном мору – дуж „јужних граница” Америка. У том маневру, ангажовани су сада и нуклеарни разарачи класе „Arleigh Burke”: USS Cole и USS Sampson, „иначе напредни поморски површински бродови са робусним комуникационим и сензорским системима погодни за дуготрајне мисије”, званични је опис.

За шта се све онда упоредо спремају Вашингон и Пекинг на царинским преговорима, али и на светском мору, делује неизвесно.

Што се „лондонске рунде” тиче, њен напредак Вашингтон и Пекинг су поздравили упадљиво различито формулисаним оценама.

У Белој кући, 47. председник САД сматра да је „наш договор са Кином закључен, подложан коначном одобрењу председника Сија и мене. Кина ће унапред испоручити комплетне магнете и све потребне ретке земље. Такође, ми ћемо Кини обезбедити оно што је договорено, укључујући и кинеске студенте који користе наше колеге и универзитете...”

Кинеска процена „лондонске рунде” далеко је уздржанија. „Кина је увек држала реч и постизала резултате. Сада када је постигнут консензус, обе стране би требало да га се придржавају”, саопштио је јуче Лин Ђијан, портпарол кинеског МИП-а. Шта је све предмет „конзенсуса” тек почиње да цури у јавност. Једна од већ познатих ствари јесте да је Пекинг, након одлуке 4. априла да осетно ограничи извоз ретких земљи, сада спреман да након изнимно дуге процедуре одобравања извоза, убудуће издаје одговарајуће дозволе на само шест месеци.

Пекинг је званично од актера домаће индустрије ретких земљи почео да „тражи исцрпне информације о детаљима производње, као и спискове запослених и страних муштерија, све уз фотографије робе и будућих места њене апликације”, навео је јуче лондонски „Фајненшел тајмс”. Било како било, 90 дана „царинског примирја” Америке и Кине, усаглашеног у Женеви 12. маја, истичу почетком августа. Из „лондонских докумената” још није јасно да ли би тај рок могао бити продужен.