Север Космета у тоталном обручу

Ко­сов­ска Ми­тро­ви­ца – У се­лу Из­во­ре, у оп­шти­ни Зве­чан, на са­мо два ки­ло­ме­тра од ад­ми­ни­стра­тив­не ли­ни­је са цен­трал­ном Ср­би­јом ал­бан­ска по­ли­ци­ја отвoрила је но­ву ба­зу. Та­ко ко­сов­ске вла­сти пред­во­ђе­не Ал­би­ном Кур­ти­јем, пре­ми­је­ром при­вре­ме­не ко­сов­ске вла­де у тех­нич­ком ман­да­ту, на­ста­вља­ју јед­но­стра­не ак­ци­је на се­ве­ру Ко­сме­та, иг­но­ри­шу­ћи Бри­сел­ски спо­ра­зум.

Но­ва ба­за је у ствар­но­сти „вој­но по­ли­циј­ска ба­за”, јед­на од де­се­так ко­ли­ко их има на те­ри­то­ри­ји оп­шти­на Ле­по­са­вић, Зве­чан и Зу­бин По­ток, а на­ла­зи се у де­лу ко­ји из прав­ца Бањ­ске во­ди пре­ко се­ла Ру­ди­не, тач­ни­је пла­ни­не Ро­го­зне ка Но­вом Па­за­ру, од­но­сно Ра­шки.

Иако је до­го­во­ром у Бри­се­лу то тре­ба­ло да бу­де још је­дан од ин­те­гри­са­них пре­ла­за на се­ве­ру Ко­сме­та – по­ред ин­те­гри­са­них пре­ла­за Ја­ри­ње у оп­шти­ни Ле­по­са­вић и Бр­њак, на те­ри­то­ри­ји оп­шти­не Зу­бин По­ток, при­штин­ска власт у остав­ци и да­ље по­вла­чи по­те­зе на ко­је се све­сно оглу­шу­је ме­ђу­на­род­на за­јед­ни­ца.

Вој­но-по­ли­циј­ску ба­зу у се­лу Из­вор, При­шти­на је из­гра­ди­ла „соп­стве­ним” сред­стви­ма у вред­но­сти од 700.000 евра. Ти­ме се по­хва­лио и сам Кур­ти, ко­ји на овај на­чин за­о­кру­жу­је ста­вља­ње се­вер­ног де­ла Ко­со­ва и Ме­то­хи­је у то­тал­ни обруч. Све је за­по­че­ло по­ло­ви­ном де­цем­бра 2022. го­ди­не, ин­ста­ли­ра­њем ба­зе на зло­гла­сном Би­стрич­ком мо­сту, у оп­шти­ни Зве­чан, где је ових да­на ни­кло пра­во утвр­ђе­ње.

Из­гра­ђе­не су осма­трач­ни­це, вој­но-по­ли­циј­ске ку­ћи­це, по­ста­вље­ни бе­тон­ски бло­ко­ви, око њих, „ле­же­ћи по­ли­цај­ци” на сва­ка два ме­тра пу­та у ду­жи­ни од сто ме­та­ра. Из­над обје­ка­та, ко­ји су да­но­ноћ­но под ви­део-над­зо­ром , у бр­ду ко­је во­ди из чи­сто ал­бан­ског се­ла Шаљ­ска Би­стри­ца, по­ста­вље­ни су ре­флек­то­ри ко­ји шља­ште но­ћу.

Осим са­о­бра­ћај­не по­ли­ци­је на Би­стрич­ком мо­сту су да­но­ноћ­но оклоп­на, блин­ди­ра­на во­зи­ла спе­ци­јал­них при­пад­ни­ка Ро­су. Ова је­ди­ни­ца је на­о­ру­жа­на ду­гим це­ви­ма и че­сто упе­ри пу­шке ка во­зи­ли­ма ко­ја се кре­ћу из­у­зет­но фре­квент­ном ма­ги­страл­ном ко­ја во­ди из При­шти­не, Ко­сов­ске Ми­тро­ви­це да­ље ка пре­ла­зу Ја­ри­ње.

Осим Ро­су, ту су ин­ста­ли­ра­не и спе­ци­јал­не је­ди­ни­це ко­сов­ске по­ли­ци­је за бр­за ре­а­го­ва­ња – ФИТ, на са­мо ки­ло­ме­тар и по од скре­та­ња за Бањ­ску.

По­че­ло се са Би­стрич­ким мо­стом, а он­да је у „ци­љу јав­ног ин­те­ре­са и за по­тре­бе др­жа­ве” на­ста­вље­но узур­пи­ра­ње срп­ске при­ват­не имо­ви­не, па је та­ко пре­ко но­ћи за­у­зе­то ви­ше од сто хек­та­ра зе­мље Ср­би­ма у се­лу Ја­бу­ка, у оп­шти­ни Зу­бин По­ток. Ту је из­гра­ђе­на вој­но-по­ли­циј­ска ба­за, а жи­те­љи­ма Ибар­ског Ко­ла­ши­на се чак не да ни да при­ђу бли­зу ба­зе, где су им има­ња.

Иако су се Ср­би овог, али и окол­них се­ла по­бу­ни­ли, под­не­ли ту­жбе су­ду, све се од­ви­ло по прин­ци­пу „ка­ди­ја те ту­жи, ка­ди­ја ти су­ди”, па су Ко­ла­шин­ци оста­ли без сво­је пра­де­до­ви­не. Уз то су сва­ког тре­нут­ка на ни­ша­ну ду­гих це­ви и пред­мет су сва­ко­днев­ног мал­тре­ти­ра­ња. По­след­њи при­мер у ни­зу је нов­ча­но ка­жња­ва­ње деч­ка из Ибар­ског Ко­ла­ши­на ко­ји је но­сио ма­ји­цу са срп­ским обе­леж­ји­ма.

Не­што пре не­го је по­диг­ну­та ова ба­за, При­шти­на је из­гра­ди­ла но­ву на са­мом ма­ги­страл­ном пу­ту ко­ји из прав­ца Ри­ба­ри­ћа, од­но­сно пу­та ко­ји во­ди из Цр­не Го­ре, где је за­у­зе­ла оп­штин­ско зе­мљи­ште.

Ба­за се на­ла­зи на са­мо не­ки ки­ло­ме­тар од ад­ми­ни­стра­тив­ног пунк­та у Бр­ња­ку, где су ско­ро сва­ко­днев­но блин­ди­ра­на во­зи­ла Ро­су, а по­себ­но је по­ја­ча­но њи­хо­во при­су­ство у вре­ме ка­да стиг­не на­зна­ка за не­ко од хап­ше­ња Ср­ба.

Да ни оп­шти­на Ле­по­са­вић ни­је по­ште­ђе­на, го­во­ри и чи­ње­ни­ца да је на са­мо ки­ло­ме­тар и по од пре­ла­за Ја­ри­ње по­диг­ну­то утвр­ђе­ње, где да­но­ноћ­но де­жу­ра­ју при­пад­ни­ци спе­ци­јал­них је­ди­ни­ца ко­сов­ске по­ли­ци­је. Огра­ђе­ни су бе­тон­ским бло­ко­ви­ма, ис­пред осим „ле­же­ћих по­ли­ца­ја­ца” сто­ји оба­ве­ште­ње да је бр­зи­на во­зи­ла огра­ни­че­на на 10 ки­ло­ме­та­ра, као и да је „за­бра­ње­но фо­то­гра­фи­са­ње”.

Ал­бин Кур­ти, ко­ји ни из ско­ро 30 пу­та не успе­ва да фор­ми­ра при­вре­ме­ну ко­сов­ску вла­ду, отва­ра по­ли­циј­ске под­ста­ни­це у Ле­шку, Со­ча­ни­ци, у оп­шти­ни Ле­по­са­вић, за­тим у Зу­би­ном По­то­ку, оја­ча­ва ба­зе у се­вер­ној Ко­сов­ској Ми­тро­ви­ци и Зве­ча­ну.

При­шти­на да­но­ноћ­но над­гле­да се­вер Ко­сме­та и дро­но­ви­ма, ко­ји су ви­дљи­ви и чу­ју се и то­ком но­ћи, а пу­те­ви­ма кр­ста­ре при­пад­ни­ци Ро­су, кре­ћу се и ква­до­ви­ма а у ли­му­зи­на­ма су при­пад­ни­ци ко­сов­ске оба­ве­штај­не слу­жбе – ШИК. Од­но­сно аген­ти у ци­ви­лу.

Не­рет­ко, иако је и Кфор то не­дав­но ка­зао, на пу­те­ви­ма се­вер­ног Ко­со­ва при­ме­ће­ни су и при­пад­ни­ци та­ко­зва­не вој­ске Ко­со­ва, са ви­дљи­вим ам­бле­ми­ма на вој­нич­ким уни­фор­ма­ма.

Због то­тал­не „оку­па­ци­је се­ве­ра”, Ср­би се ис­кљу­чи­во кре­ћу пре­ко да­на, од­но­сно до пр­вог мра­ка, пла­ше­ћи се за без­бед­ност, има­ју­ћи у ви­ду да је не­ко­ли­ко Ср­ба упу­ца­но упра­во на Би­стрич­ком мо­сту, да су се де­си­ла кид­на­по­ва­ња Ср­ба у оп­шти­ни Ле­по­са­вић…

Без про­бле­ма се не кре­ћу ни во­зи­ла Хит­не по­мо­ћи, ко­ја су не­рет­ко би­ла на ме­ти спе­ци­ја­ла­ца Ро­су. До­га­ђа­ло се и да се по по­врат­ку из цен­трал­не Ср­би­је тек опе­ри­са­ни па­ци­јен­ти из­ба­цу­ју из ам­бу­лант­них во­зи­ла.