НБС: каматна стопа остаје, међугодишња инфлација у мају успорила на 3,8

Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је јуче да референтну каматну стопу задржи на нивоу од 5,75 одсто, као и да на непромењеним нивоима задржи каматне стопе на депозитне (4,5 одсто) и кредитне олакшице (седам одсто). Како се наводи у саопштењу, приликом доношења овакве одлуке, извршни одбор је истакао да су централне банке широм света, па и НБС, и даље суочене са израженом неизвесношћу у погледу протекционистичких мера водећих светских економија и њиховог утицаја на инфлацију и привредни раст својих економија. Додаје се да преовлађују оцене да је у таквим околностима брзина опадања глобалне инфлације и даље неизвесна, док ће привредни раст највероватније бити нижи због поремећаја у трговинским токовима и ланцима производње, као и глобално повећане аверзије према ризику уз негативан утицај на инвестиције и потрошњу.

Поред тога, домаћа инфлација зависи од кретања на светским робним и финансијским тржиштима, која и даље карактерише висок степен волатилности. „Иако су светске цене примарних производа, а пре свега нафте, ниже због очекиваног споријег раста светске економије, неопходна је опрезност јер би повећани трошкови производње у условима раста царина могли да делују инфлаторно”, наводи се. „Цене појединих прехрамбених сировина на светским берзама (какаоа и кафе) које су недавно достигле рекордни ниво, уз ефекте прошлогодишње суше, деловали су на цене хране на домаћем тржишту претходних месеци, али би ситуација требало да се стабилизује с доласком нове пољопривредне сезоне”, наводи НБС.

У складу с очекивањима НБС, међугодишња инфлација је наставила да се креће у границама циља и у мају је успорила на 3,8 одсто, а успоравање инфлације отпочетка године резултат је смањења доприноса цена енергената и цена услуга, док је допринос цена хране повећан. На попуштање инфлаторних притисака указује и базна инфлација, која је у мају успорила на 4,6 одсто међугодишње, као и друге мере инфлације. Инфлација би на сличном нивоу требало да се задржи до средине ове године, а затим да настави да успорава и да се крајем године приближи централној вредности циља од три одсто, што је ниво око којег ће се кретати до краја хоризонта пројекције. „Таквом кретању инфлације највише ће допринети и даље рестриктивни монетарни услови, нижа увозна инфлација, снижене светске цене енергената, као и нова пољопривредна сезона под претпоставком да буде просечна. Смањењу инфлације доприносиће и очекивано кретање реалних зарада у складу с растом продуктивности, што би требало да допринесе даљем успоравању базне инфлације и њеном приближавању укупној инфлацији”, наводи НБС.

Извршни одбор очекује да ће у наставку године доћи до убрзања економске активности, чему ће првенствено допринети започето убрзање производње у аутомобилској индустрији, затим активирање нових капацитета у енергетици, као и реализација инфраструктурних пројеката предвиђених програмом „Србија Експо 2027”.