Фалсификати са тротоара и бувљака стигли у мејнстрим е-трговину

Да ли је даље унапређење система контроле и наплате пореза, кроз финансијско и кадровско оснаживање Пореске управе и других инспекцијских служби прави начин да се смањи обим сиве економије у Србији. Да ли у томе може да помогне тужилаштво и судови надлежни за случајеве који имају елементе сиве економије, односно утаје пореза, о чему говори и рад „Процена висине и динамике сиве економије у Србији”, Фондације за развој економске науке. Борба против сиве економије спроводи се и кроз континуирану подршку Владе Србије у креирању и спровођењу конкретних мера са циљем успостављања фер конкуренције и сузбијања нелегалног пословања. А НАЛЕД је у том смислу израдио и први национални програм за сузбијање сиве економије.

– Анализе које су претходиле изради националног програма показале су да је сива економија обухватала и око 30 одсто БДП-а (10 милијарди евра), док је порески јаз износио око 10 одсто БДП-а (три милијарде евра годишње), као и да је готово две трећине привредника (64 одсто) сматрало да управо нелегално пословање у сивој зони представља највећу претњу за њихово пословање. Анализе су посебно показале да се сива економија нарочито подстиче у условима увоза робе преко границе и њене даље дистрибуције кроз неформалне токове. Осим што се тиме наноси директна штета буџету Србије због избегавања пореских обавеза, безбедност таквих производа остаје ван контроле надлежних институција, што представља озбиљан ризик по здравље и безбедност потрошача – каже за „Политику” Петар Станојевић, проф. др на Факултету за безбедност и један од учесника конференције о сивој економији НАЛЕД-а.

Истовремено, додаје, ствара се нелојална конкуренција за део привреде која послује у складу са законом. Постоји више извештаја са подацима о размерама сиве економије. Тако се у једном од њих предвиђа да ће негативан утицај фалсификовања и пиратерије извући 4,2 билиона долара из глобалне економије и довести у опасност 5,4 милиона легитимних радних места.

– Процене кажу да је више од 30 одсто свих лекова који се продају у земљама у развоју фалсификовано, што доводи у опасност милионе живота сваке године. Најмање један милион људи умире сваке године након конзумирања фалсификата лекова. Алкохолна пића и врхунска пића могу бити фалсификовани или илегални алкохол, препознат као „нерегистровани” алкохол, где СЗО процењује да 25 одсто алкохола који се конзумира широм света није регистрован. Ситуација није ништа боља ни код дувана као акцизне робе. Подаци показују да је светска нелегална трговина дуваном елиминисана, владе би добиле најмање 31 милијарду долара прихода од додатног опорезивања. Сузбијањем ове незаконите трговине могло би се спасити више од 160.000 живота годишње до 2030 – истиче наш саговорник.

Светска здравствена организација је, истиче Станојевић, такође проценила да фалсификовани производи и фалсификовани пестициди отрују преко три милиона људи годишње и резултирају са више од 200.000 смртних случајева у земљама у развоју због нерегулисане трговине. Према ФБИ, фалсификат козметика је садржала материје као што је разређивач боја, који иритира очи, нос и грло поред тога што је запаљив и отрован. Европска унија је уложила више од 500 милиона евра у развој напредних метода заштите докумената и фармацеутских производа. Фармацеутска индустрија губи више од 75 милијарди долара годишње због фалсификованих лекова, па улагања у заштиту расту.

– Када је реч о аутомобилској индустрији, фалсификовани делови коштају светску аутомобилску индустрију 20 милијарди долара годишње и свакодневно су угрожени животи учесника у саобраћају. С друге стране, предвиђа се да ће глобално тржиште аутентификације и заштите бренда достићи 7,66 милијарди долара до 2026. године. На пример, 2019. године, „Најк” је делимично повукао своје производе са „Амазон” тржишта како би покушао да умањи штетне ефекте које је кривотворена роба имала на тај бренд. Позитивна репутација бренда може бити уништена због фалсификованог производа који оштети нечију кожу, косу, тело или здравље – истиче он.

Дигитална тржишта – „Амазон”, „Ибеј”, „Етси” и безброј других нових онлајн сајтова омогућавају продају фалсификоване робе. Доступност фалсификоване робе се променила, са сивих тржишта као што су продавци са тротоара и бувљих пијаца у мејнстрим е-трговину.

Према студији коју је спровела Влада САД, око 40 одсто узорка купљене робе на популарним веб-сајтовима за е-трговину били су лажни. Подаци прикупљени од стране царине и граничних служби САД између 2000. и 2018. показује да је обим заплене фалсификоване и пиратске робе које су углавном намењене е-трговини порастао десет пута.

– Последњи случај, забележен ове 2025. године, јесте да су грчке власти откриле мрежу кријумчарења горива која је обухватала 220 бензинских пумпи које намерно нису биле исправне. Две криминалне организације користиле су специјализовани софтвер како би манипулисале пумпама и превариле купце, омогућавајући им да „краду” гориво. Према информацијама до којих је дошла полиција, 44 пумпе су биле идентификоване пре него што је спроведена велика акција разбијања те мреже, која је снабдевала две велике компаније – истиче Станојевић. У Србији је програм маркирања горива довео до 1,4 милијарде евра веће наплате акцизе и пореза у току 10 година примене програма.

Често се занемарује ДНК као једна од најмоћнијих технологија коју нека компанија треба да примени на своје производе, а то је заштита бренда, која чува компанију од непредвиђених трошкова одговорности и неповерења купаца на тржиштима у настајању или сивим тржиштима. Процене се разликују, али укупна количина фалсификоване робе која утиче на тржиште рада је запањујућа и одговорна је за губитак 2,5 милиона радних места широм света.

– Елиминацијом неквалитетних производа и фалсификата, компаније могу повећати приход и тржишни удео. На овај начин се учвршћује репутација међу потрошачима и партнерима. Новостечено поверење прераста у трајну лојалност купаца и даје фирмама конкурентску предност. Поред тога, стратегије заштите бренда смањују правне ризике и пружају увиде у радње које се могу предузети тако што се ослањају на већу видљивост ланца снабдевања и података – закључује проф. др Станојевић.