Ко користи лажна имена и профиле на интернету?

Око 61 одсто миленијалаца у Србији признаје да не проверава увек аутентичност својих онлине контаката. Ново истраживање компаније Касперски открива узнемирујућу истину о поверењу миленијалаца у дигиталном свету

13 одсто је свесно користило лажна имена, профиле или се представљало као неко други на интернету, 35 одсто

је доживело негативна искуства због погрешно указаног поверења, а ипак 43 процента и даље верује информацијама унутар својих онлине заједница

Ново истраживање открива забрињавајућу дозу наивности у дигиталном понашању миленијалаца. Као прва генерација која је одрасла уз друштвене мреже, миленијалци се поносе својом технолошком оспособљеношћу. Према резултатима анкете, у Србији 66 одсто њих сматра да су дигитално најписменији чланови својих домаћинстава. Упркос том самопоуздању, шест од десет (61 одсто) испитаника признаје да не проверава увек аутентичност својих дигиталних контаката. Ово је значајан податак ако се узме у обзир да је скоро две трећине (65 одсто) миленијалаца у Србији имало контакт са особом за коју верују да је лажно представила или искривила свој прави идентитет на интернету.

Дубља анализа открива да је више од једног од десет (13 процената) миленијалаца у Србији у неком тренутку користило лажно име, креирало лажни профил или се свесно представљало као неко други на друштвеним мрежама. Ова статистика је у нивоу са глобалним просеком (14 одсто) и указује на забрињавајући тренд: дигитално лажно представљање није резервисано само за злонамерне појединце, већ је понашање које одређени број миленијалаца и сам примењује.

„Када имплицитно верујемо сопственој дигиталној вештини, можемо превидети могућност да други нису онакви каквима се представљају. У неким случајевима, особе са израженим нарцисоидним, психопатским или макијавелистичким особинама могу искористити то поверење користећи тактике попут цатфисхинга и других облика обмане”, каже Рут Гест, сајберпсихолошкиња и оснивачица игре за безбедност на друштвеним мрежама.
Последице таквог понашања су очигледне – 35 одсто миленијалаца извештава да су имали негативна искуства због погрешно указаног поверења на интернету, а 72 процента наводи да су због тога мање склони да верују и остварују односе онлине. Можда најизненађујуће – упркос свему, 43 одсо миленијалаца у Србији каже да и даље верује информацијама које се деле унутар њихових онлине заједница.

„Проактивним корацима, као што су проверавање идентитета, управљање личним подацима и континуирано информисање о сајбер претњама, миленијалци могу задржати контролу над својом дигиталном безбедношћу и смањити ризик од обмане. Навике које развијају не штите само њих саме, већ постављају и стандард за млађе генерације и мање дигитално писмене кориснике, учвршћујући културу опреза у све обмањивијем онлине окружењу”, каже Марк Риверо, водећи истраживач безбедности у Глобалном тиму за истраживање и анализу (ГРеАТ) компаније Касперскy

Водите рачуна о туђим подацима: Када делите информације које укључују друге особе, увек тражите њихову сагласност. Туђе личне податке третирајте с истом пажњом и поштовањем као сопствене.