Понедељак, 07.07.2025. ✝ Верски календар € Курсна листа

Како је ЈАТ поклонио Црној Гори аеродроме у Тивту и Подгорици

Сведочење долази у тренутку када је у центру пажње тендерски поступак за давање аеродрома у Подгорици и Тивту на концесију на период од 30 година
EPA-EFE/GEORGI LICOVSKI

Председник Атлас групе Душко Кнежевић, који се од 30. априла прошле године налази у притвору у Спужу, открио је да је одиграо важну посредничку улогу да Влада Србије и тадашњи Југословенски аеротранспорт (ЈАТ) уступе аеродроме у Подгорици и Тивту Црној Гори.

Његово писано сведочење долази у тренутку када је у Црној Гори у центру пажње тендерски поступак за давање аеродрома у Подгорици и Тивту на концесију на период од 30 година, који траје већ седам година.

„Без лажне скромности, могу да истакнем моју важну посредничку улогу и допринос у преговорима, да Влада Србије, са премијером Зораном Ђинђићем, и Југословенски аеротранспорт, као власник аеродрома у Подгорици и Тивту, уступе то власништво Црној Гори, што је озваничено 2023. године, од када овим аеродромима управља Јавно предузеће Аеродроми Црне Горе!“, саопштио је Кнежевић преко свог адвоката Дражена Медојевића.

Кнежевић и потпредседник црногорске Владе за економску политику и привредни развој Бранимир Гвозденовић заступали су тада црногорске интересе у тим преговорима са српском страном, започетим 2001. године.

„Поред председника Владе Републике Србије Зорана Ђинђића, у тим разговорима је учествовала и министарка за саобраћај и комуникације Марија Рашета-Вукосављевић, а у име ЈАТ-а, генерални директор Предраг – Драшко Вујовић. Био је то сложен процес преговора, али крајем 2001. године постигли смо договор. Прихватили смо и цену – 5,5 милиона евра за оба аеродрома, у Подгорици и Тивту. И то кроз компензацију трошкова слетања ЈАТ-ових авиона у Подгорицу и Тиват. Не треба доводити у питање да смо одрадили одличан посао за Црну Гору. Сада се, видим, ломе копља око тога коме ће се доделити концесија о аеродромима Црне Горе“, каже Кнежевић.

Нема сумње, указује, да је то био одличан пословни потез за Црну Гору, да постане власник аеродрома који сада имају високу вредност, што се види кроз услове тендерског поступка и појашњава како су убедили Владу Србије и ЈАТ да се одрекну тог власништва над аеродромима који гравитирају ка туристичким дестинацијама, с обзиром да у том тренутку нико није јавно говорио о осамостаљењу Црне Горе.

„Можда је разлог у нашим преговарачим способностима… Ипак, донекле ми је тај њихов потез објаснио мој пријатељ Драшко Вујовић, генерални директор ЈАТ-а, који је практично цео радни век провео у тој компанији. План реструктурирања ЈАТ-а су почели да праве након петооктобарских промена 2000. године, да направе националног авиопревозника у габаритима који би задовољавали и интерес државе да има своју авио компанију али и да буде економски одржива. Тај план подразумевао је издвајање зависних предузећа, свега што није био примарни посао и тицао се превоза путника, са идејом да осим авиона, све пратеће и услужне делатности издвоје. То је била шанса да остваримо наш план, да два путничка аеродрома пребацимо у власништво Црне Горе“, каже Кнежевић.

Коначно, аеродроми у Подгорици и Тивту су од 4. марта 2003. постали власништво Црне Горе, пошто су уговор којим је регулисан пренос власништва потписали у Тивту заменик директора ЈАТ-а Миодраг Тодоровић и директор ЈП Аеродроми Црне Горе Милован Ђуричковић.

„Колико сам био срећан због тог озваничења доброг пословног договора са Владом Србије, толико ме је обузела велика туга само осам дана касније, пошто је премијер Зоран Ђинђић убијен 12. марта 2003. у Београду! Шта ти је живот“, навео је Кнежевић у писаној изјави коју преноси портал подгоричке Aplus TV.

Имао је, истиче, још неких пословних потеза у интересу Владе Црне Горе, као што је било посредовање у куповини Подгоричке банке од стране Агенције за санацију банака, као и куповину Беранске банке.

„Све сам то радио у интересу Владе Црне Горе, без икакве провизије. Захваљујући својим добрим међународним везама, обезбедио сам Црној Гори велике бенефите довођењем страних инвеститора, који су уложили више стотина милиона евра, а кроз те инвестиције отворена су бројна радна места. Пре свега, пријатељ сам с краљевском фамилијом из Абу Дабија, шеик Бин Зајед ал Нахијан је био партнер Атлас групе у изградњи Атлас капитал центра у Подгорици. Довео сам азербејџанску SOCAR групу да значајно инвестира у Црну Гору, у Кумбору је изграђен ексклузивни ризорт Портонови“, набројао је Кнежевић.

Подсетио је на улагања његове Атлас групе у образовање, на отварање првог приватног универзитета у Црној Гори, а кроз Атлас фондацију стипендијама су награђивани најбољи студенти црногорских факултета.

Такође, навео је, да је имао активну улогу у промоцији Црне Горе на евро-атлантском путу, која је финансирана од Атлас групе.

Кнежевић каже да данас на све те своје активности у корист Црне Горе гледа кроз мудрост великог Његоша из Горског вијенца: „Спуштах се ја на ваше уже, Умало се уже не претрже; Отада смо виши пријатељи, У главу ми памет ућерасте.“

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

žuta kuga
i to su prodali

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.