Да ли је одлука о прихватању миграната из САД начин да се Приштина додвори Западу

Привремене приштинске институције одлучиле су да пруже привремену заштиту за 50 особа из трећих земаља у оквиру сарадње са САД, а аналитичари оцењују да је то начин да се власти у Приштини додворе Западу и покушају да ојачају своју позицију, посебно према САД, додајући да је ово забрињавајућа одлука, не само за Србију, већ и за цео регион.

Председник Одбора за одбрану и унутрашње послове Скупштине Србије Милован Дрецун изјавио је данас да одлука представља начин Приштине и премијера привремених приштинских институција Аљбина Куртија да се додвори некоме на Западу и да покушају да ојачају своје позиције, посебно према САД.

"Званична Србија не може ништа да учини по том питању без обзира на то какав став има. Нема ту званичног става Србије, то је договор који су привремене институције самоуправе у Приштини направиле и желе да спроводе. Београд на то не може да утиче", рекао је Дрецун за Тан‌југ.

На питање да ли ова одлука Приштине угрожава безбедност Срба на Косову и Метохији, Дрецун је истакао да безбедност Срба највише угрожава понашање Приштине која наставља да терорише српски народ и једносране акције које Курти спроводи.

Поред тога, Дрецун је додао да на безбедност српског народа утиче и опасност од организованих криминалних група и радикалних исламистичких елемената који су изузетно присутни на КиМ.

Директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић, оговарајући на питање какав је његов став о овом споразуму, рекао је да такав споразум представља само један од могућих споразума који би требало да уследе, а део су ширег плана САД да се против ирегуларне миграције боре на тај начин што би људе са своје територије измештали, између осталог и на земље Западног Балкана. 

"Приштина је један први пример, али није искључено да ту буду и друге земље Западног Балкана, од Албаније, Северне Македоније, можда Босне и Херцеговине, а можда и Србије", рекао је он за Тан‌југ. 

Додао је да када се говори о оваквим споразумима, то су споразуми који подразумевају пре свега пребацивање људи који су легално у земљама САД, који су имали само условни боравак.

"Говори се о људима који су из четири централноамеричке земље, Венецуеле, Хаитија, Кубе, Никарагве и за сада су то људи који су били легално у земљама САД, имали су кратко боравак, до две године и после тога њихов боравак, уколико га нису регулисали другачије, није легалан. У том смислу предмет ових преговора јесу управо ови људи, али није искључено да у будућности САД не размишљају о томе да све оне који су нелегално у Америци, а многи бораве и десетинама година, укључе у овај процес- удаљавања са својих територија", навео је Ђуровић. 

Рекао је да се исто тако поставља и питање положаја тих људи док су на КиМ, поштовања људских права, поштовања међународних прописа, имајући у виду проблеме који постоје уопште везано за КиМ и поштовање сета међународних прописа до сада. 

Говорећи о правима тих миграната, Ђуровић је рекао да је већина ствари и даље у процесу "под велом тајне" и да су непознати сви услови овог споразума, осим тога да 50 људи који су нелегално у САД  треба да буду пребачени, а када, у ком временском периоду, у каквом статусу ће они бити на КиМ то је све упитно, остаје да се даље види и сазна. 

"Проблеми када се људи пребацују негде на територију где нису имали никакве претходне везе, јесу проблеми боравка, задржавања, али исто тако и евентуално интеграције или пресељења. То све онда може да се рефлектује и на регион, и на Србију, и на друге земље Западног Балкана, уколико КиМ нема могућности да коначно заврши такве процесе успешно", рекао је он. 

Тим споразумом мигранти ће годину дана бити на територији КиМ, а одговарајући на питање шта ће бити након тих годину дана са њима, Ђуровић је рекао да је на основу претходног искуства других земаља упитан управо коначан исход таквих споразума, односно шта са људима после одређеног временског периода који је предвиђен за боравак на одређеној територији примајуће земље.

Он је рекао да се врло често ови споразуми закључују и онда када се жели изаћи у сусрет и постићи неки политички и геополитички поен, а да се коначан исход и судбина људи који су у питању не узима примарно у обзир. 

Говорећи о детаљима таквих споразума, као што је биографија тих људи и начин на који се они бирају, Ђуровић је рекао да многе земље не деле све информације о таквим типовима споразума, посебно имајући у виду порекло, карактер, идентитет људи који ће бити пребачени.

"Остаје да се види, а то се спомиње у америчкој јавности, да је реч о о људима који су легално ушли у све америчке државе и неколико година легално боравили, а да долазе из ових четири латиноамеричке земље, из Венецуеле, Хаитија, Кубе и из Никарагве, да су то први људи који би требало да буду пресељавани. Међутим, да ли ће то заиста бити случај? Да ли ће се укључити у пребацивање неки других људи који су илегално у свим америчким државама из других земаља? Да ли су то људи који су учинили нека кривична дела претходно и издржали казне затвора? Или су то људи који су само илегално прешли на тло свих америчких држава, а нису тражили азил? То остаје да буде заиста виђено у конкретном случају", рекао је он.

Како је навео, ако је Приштина тако брзо изашла у сусрет захтеву САД за прихват људи, онда је сигурно да ће и прихватити различите људе који ће бити пребачени на захтев САД које оне одаберу. 

"Тако да не видим да ту Приштина има много могућности да поставља услове ако је већ овако вољна да унапред прихвати. Треба такође рећи да кроз прихватање оваквих споразума, постижу се политички, геополитички и други проблеми и то је суштина ових споразума, јер када је реч о миграцији, не постоји јасан интерес земаља Западног Балкана да примају људе који никад нису прошли кроз ове територије, немају никакве везе са Западним Балканом или Европом. Овде се ради ипак о политици више него о решавању овог проблема из интереса земаља Западног Балкана", рекао је он.

Професор безбедносних наука Мирослав Бјеговић оценио је данас да спремност тзв. Косова за сарадњу са САД у вези се прихватањем и привременим пресељењем држављања трећих земаља на КиМ забрињавајућа одлука не само за простор Србије већ и за цео регион, јер како је нагласио, познато је да је тзв. Косово ''уточиште терориста, не само са подручја Блиског истока, него и са простора САД''.

Он је Тан‌југу казао да мисли да влада привремених приштинских институција  жели да се одлуком да прими проблематичне особе на свој простор додвори и стекне наклоност нове администрације САД којој нису баш били наклоњени.

"Не чуди ова одлука тзв. владе Косова на челу са Аљбином Куртијем о прихватању имиграната са подручја САД, али и са подручја Велике Британије и можда још поједине европске земље које у одређеном смислу желе да се реше онога што називамо опасност за њихов систем националне безбедности. Мислим да се овде ради о веома опасним појединцима, првенствено онима који су дошли са подручја Сирије и Ирака, а који су, да кажем, следбеници Ал Каиде и није случајно Курти рекао да ће они бирати ко ће доћи са тог списка који је огроман", рекао је Бјеговић.

Он је навео и да само на простору САД има око 520.000 имиграната.

Бјеговић је казао и да је оваквих ситуација већ било, да су се са простора Велике Британије ослобађали такви појединаци и да је Албанија већ примила један одређен број "проблематичних особа из криминалног миљеа". "На простору тзв. Косова и Албаније у неким будућим месецима груписаће се једна одређена проблематична криминогена група, која ће представљати један безбедносни ризик комплетно за простор целог Балкана, а под окриљем да се удоме мигранти, али овде се не ради о обичним мигрантима, већ о безбедносно проблематичним особама, које у одређеном тренутку могу бити можда и употребљене за неке одређене акције широм ЕУ", нагласио је.

Бјеговић сматра и да ће се они који се врате бити под одређеном лупом безбедносних служби и да увек могу бити употребљени за прљаве послове, који су штетни и за интересе Србије, али и за цео простор ЕУ. 

Он је казао и да не мисли да ће јавно бити објављена имена тих појединаца које ће тзв. Косово да прими.

"Ти мигранти после годину дана могу добити и трајно уточиште на простору Косова и Метохије, можда могу чак бити ангажовани њима за одређене, да кажем, потребе и послове, па је зато све то проблематично првенствено за наш државни простор где спада и Косово и Метохија", рекао је Бјеговић.

Према његовим речима, такозвана лажна држава Косово је уточиште терориста и тамо је са простора Исламске државе завршило преко 1.500 њихових недржављана.

"Хоћу да кажем да је управо негде та лажна држава Косово означена као подобна за окриље наркокриминала, за окриље организовања и врбовања  обуке терориста и да они ту имају одлично уточиште под надзором најјачих обавештајних служби попут ЦИА, МИ6 и да они управо врше негде надзор, контролу и употребу таквих појединаца", рекао је Бјеговић.

Он истиче да о томе треба отворено да се говори, јер, како тврди, није више непознаница и треба управо постављати питање тим највећим силама шта оне то желе или шта оне смерају са таквим појединцима. 

"Зашто Европа по том питању спава мислим да је питање за све нас", рекао је Бјеговић.

На питање зашто је Приштина ово одрадила без икакве консултације са Србијом, Бјеговић је казао да је то велико питање које не треба постављати неким представницима тзв. Косова, већ представницима САД и Велике Британије, као и њиховим обавештајним системима.