Примери репресија из светске историје у Додиковој одбрани

Од на­шег стал­ног до­пи­сни­ка

Ба­ња­лу­ка ‒ Од­бра­на оче­ку­је осло­ба­ђа­ју­ћу пре­су­ду јер по­сто­је сви усло­ви да пред­сед­ник Ре­пу­бли­ке Ср­ске бу­де осло­бо­ђен, оце­нио је Го­ран Бу­бић, адво­кат пред­сед­ни­ка Ре­пу­бли­ке Срп­ске Ми­ло­ра­да До­ди­ка. Ње­го­вом бра­ње­ни­ку је у че­твр­так пред Су­дом БиХ за­по­чео дру­го­сте­пе­ни по­сту­пак. На­кон што су од­бра­на и ту­жи­ла­штво до­ста­ви­ли сво­ја ми­шље­ња, пре­о­ста­је да Апе­ла­ци­о­но ве­ће Су­да БиХ до­не­се пра­во­сна­жну од­лу­ку, по­ја­сни­ли су у ти­му од­бра­не ди­на­ми­ку по­ступ­ка. До­дик је прет­ход­но не­пра­во­сна­жно осу­ђен за не­по­што­ва­ње од­лу­ка ви­со­ког предстaвника у БиХ, док је Ми­лош Лу­кић, в. д. ди­рек­то­ра „Слу­жбе­ног гла­сни­ка РС” осло­бо­ђен. 

„Отво­ре­на пи­та­ња по­ли­тич­ке при­ро­де с ко­ји­ма се су­о­ча­ва БиХ ни­је мо­гу­ће ре­ши­ти про­го­ном иза­бра­ног пред­став­ни­ка јед­ног на­ро­да”, на­во­ди се из­ме­ђу оста­лог у жал­би ко­ју је од­бра­на до­ста­ви­ла Апе­ла­ци­о­ном ве­ћу Су­да БиХ.    

Тим од­бра­не на­во­ди и при­ме­ре из свет­ске исто­ри­је ста­вља­ју­ћи их у кон­текст ак­ту­ел­ног про­це­са про­тив До­ди­ка. Ус­кр­шњи уста­нак ир­ских ре­пу­бли­ка­на­ца (1916‒1921) бру­тал­но је угу­шен, а во­ђе по­гу­бље­не. Уме­сто су­зби­ја­ња еска­ли­ра­ла је јав­на по­др­шка за не­за­ви­сност, што је до­ве­ло до Ан­гло-ир­ског ра­та и ства­ра­ња Сло­бод­не Ир­ске Др­жа­ве 1922. го­ди­не. 

Бри­тан­ска ре­пре­си­ја ге­не­ра­ла Ду­е­ра у Ин­ди­ји про­из­во­ди мир­ни от­пор и у ко­нач­ном до­во­ди до не­за­ви­сно­сти Ин­ди­је под вођ­ством Ган­ди­ја. И ра­ни­је, по­ку­шај ру­си­фи­ка­ци­је оја­чао је на­ци­о­нал­ну свест Ли­тва­на­ца и По­ља­ка, а по­зна­то је и ис­ку­ство Фран­цу­ске у Ал­жи­ру где су бру­тал­не ме­ре фран­цу­ских вла­сти про­тив му­сли­ма­на до­ве­ле до независнoсти Ал­жи­ра 1962. го­ди­не, под­се­ћа тим од­бра­не. На­ве­ли су слич­не при­ме­ре из Че­хо­сло­вач­ке у Пли­ша­ној ре­во­лу­ци­ји, за­тим Ки­не с ти­ња­ју­ћим су­ко­бом на Ти­бе­ту, али и при­мер Ко­со­ва са још отво­ре­ним кон­флик­том од 1981. го­ди­не.   

„Али ов­де, ре­ци­мо, ни­је при­ме­њив при­мер Ка­та­ло­ни­је, јер је Шпа­ни­ја цен­тра­ли­зо­ва­на, а не фе­де­рал­на др­жа­ва, ма­да је Ин­тер­пол по­тер­ни­цу про­тив ли­де­ра не­за­ви­сно­сти про­гла­сио по­ли­тич­ком”, под­се­ћа тим од­бра­не. 

Али, до­да­ју, за­то је­сте при­ме­њив при­мер Бел­ги­је, где се кон­флик­ти Фла­ма­на­ца и Ва­ло­на­ца ре­ша­ва­ју до­го­во­ри­ма и ис­кљу­чу­ју ин­сти­ту­ци­о­нал­ну ре­пре­си­ју, по­ла­зе­ћи од чи­ње­ни­це да је Бел­ги­ја де­цен­тра­ли­зо­ва­на, као и БиХ. Као по­зи­ти­ван на­ве­ден је и при­мер Ка­на­де и Кве­бе­ка, ко­ји је имао два ре­фе­рен­ду­ма (1980. и 1995. го­ди­не), али цен­трал­не вла­сти Ка­на­де ни­су кри­вич­но го­ни­ле за­го­вор­ни­ке не­за­ви­сно­сти, већ је све све­де­но на ди­ја­лог и по­ли­тич­ку де­ба­ту.  

Ипак, у пр­во­сте­пе­ном по­ступ­ку До­дик је осу­ђен на го­ди­ну да­на за­тво­ра и шест го­ди­на за­бра­не по­ли­тич­ког ра­да због не­по­што­ва­ња во­ље (не)име­но­ва­ног про­тек­то­ра. Но, су­ди­је су при­хва­ти­ле да су­де по од­ред­ба­ма Кри­вич­ног за­ко­на БиХ ко­је је на­мет­нуо Кри­сти­јан Шмит, иако име­но­ва­ње не­мач­ког ди­пло­ма­те ни­је по­твр­ђе­но у Са­ве­ту без­бед­но­сти УН, ка­ко про­пи­су­је Деј­тон­ски спо­ра­зум. Од­бра­на је у жал­би пред­ло­жи­ла да се ис­ко­ри­сти мо­гућ­ност из Про­то­ко­ла 16. на Европ­ску кон­вен­ци­ју ко­ји пред­ви­ђа да мо­же да се за­тра­жи ми­шље­ње Европ­ског су­да у по­гле­ду при­ме­не кон­вен­ци­је. Адво­кат Бу­бић је ис­та­као да је од­бра­на оста­ла при тврд­њи и да­ла раз­ло­ге за­што Шмит ни­је ле­га­лан ви­со­ки пред­став­ник.

„Су­ђе­ње пред­сед­ни­ку Срп­ске ни­је ни­ка­кав кри­вич­ни по­сту­пак про­тив по­је­дин­ца, ово је при­мар­но упе­ре­но про­тив прав­ног по­рет­ка и су­ве­ре­ни­те­та БиХ”, оце­нио је Бу­бић.

Он је за „По­ли­ти­ку” по­ја­снио да чак и ка­да би се об­ја­ва на ин­тер­нет стра­ни­ци ОХР-а сма­тра ре­ле­вант­ном, уме­сто об­ја­ве у „Слу­жбе­ном гла­сни­ку БиХ” ‒ у кри­вич­ном спи­су не­ма ни­ка­квог до­ка­за о то­ме ка­да је Шми­то­ва од­лу­ка од 1. ју­ла би­ла на ин­тер­нет­ској стра­ни­ци. „Што не­ма у кри­вич­ном спи­су, то за суд не по­сто­ји”, по­ја­снио је. Бу­бић да­ље до­да­је да је пр­ви дан по об­ја­ви у „Слу­жбе­ном гла­сни­ку” био 8. јул, а ука­зи су пот­пи­са­ни дан пре то­га, па за­кљу­чу­је ка­ко на прав­ној сна­зи ни­је би­ло кри­вич­но де­ло ко­је је Шмит на­мет­нуо, чак и ако се за­не­ма­ри ње­го­ва (не)ле­ги­тим­ност.   

Он је по­твр­дио да је Апе­ла­ци­о­но ве­ће Су­да БиХ од­би­ло зах­тев од­бра­не за из­у­зе­ће два чла­на ве­ћа. Од­бра­на је за­тра­жи­ла из­у­зе­ће Хил­ме Ву­чи­ни­ћа и пред­се­да­ва­ју­ће ве­ћа Ве­сне Је­сен­ко­вић због њи­хо­вог уче­шћа у прет­ход­ном по­ступ­ку. 

Прав­ни пред­став­ник Ре­пу­бли­ке Срп­ске Ла­зар Стје­па­но­вић сма­тра да је до­бар по­тез од­бра­не то што ће пред­мет би­ти по­диг­нут на ви­ши ни­во, од­но­сно ван окви­ра БиХ. „Суд тре­ба да за­тра­жи ми­шље­ње да ли по­сто­ји кр­ше­ње људ­ских пра­ва, а на су­ду је да од­лу­чи да ли ће тај зах­тев би­ти при­хва­ћен. Нај­бо­љи при­мер је си­ту­а­ци­ја с Ин­тер­по­лом. Ка­да се пред­мет из­ву­као из окви­ра БиХ, па је Ин­тер­пол од­лу­чи­вао да ли је у пи­та­њу по­ли­тич­ки про­гон, од­био је рас­пи­си­ва­ње по­тер­ни­це”, ре­као је Стје­па­но­вић за Ра­дио-те­ле­ви­зи­ју РС.