Изложба посвећена уметничком дијалогу скулптуре и слике

Како се остварује уметнички дијалог у сусрету скулптуре и слике, показују дела     вајара и професора Вукашина Миловића и сликарке Драгане Миловић. Своје стваралаштво, они су представили на заједничкој изложби „Коегзистенција скулптуре и слике” у  Ранчићевој кући, заштићеном културном добру и уједно галерији Центра за културу општине Гроцка.

Директорка ове установе и кустос Зорица Атић, публици је сликовито приближила значај Ранчићеве куће, која је скулптурално обликован простор изразите ликовности поникле из традиције, и где се за ову прилику на галеријској сцени несвакидашње сусрећу скулптура и слика – радови брата и сестре.  

– Вајар Вукашин Миловић у споменику културе изложио је тродимензионалне скулпторалне форме обликоване у металу, у којима успоставља суптилну везу између тежине материјала и прозрачног ткања линеарног рељефа, структуре материје и духовности. Уметникова сестра, сликарка Драгана Миловић, користи за изражавање геометријске облике и њихове односе, уводећи у слику трећу димензију и ритам. Интервенишући бојом и сенком, ликовно повезује духовност византијске традиције и творевине урбане модерности. Сусрет скулптуре и слике у коегзистенцији интегритета, доводи до неочекиваног уметничког дијалога у овом простору, остварујући нове релације и ликовна читања – истакла је Зорица Атић, историчар уметности и кустос.

О раду уметника и изложеним делима на отварању су говориле историчарке уметности и ликовне критичарке, Оливера Вукотић и Мирјана Бајић.

– Вукашин Миловић се лишава лаке читљивости и кроз сублимирану духовност и естетику долази до свеукупног ефекта. У тродимензионалним формама овог вајара сирова снага и ескпресивност материјала избијају у први план, за разлику од рељефa где доминирају контемплативност и деликатна егзекуција. Идући од конкретног и асоцијативног, он у најновијим радовима долази до категоријеапстрактног, до беспредметности и потпуног одсуства нарације – написала је у ауторском тексту за каталог изложбе, Оливера Вукотић, историчарка уметности.

Уметнике и посетиоце поздравио је председник Општине Гроцка, др Саша Чапрић. У музичком делу програма, на Летњој сцени наступили  су ученици Никола Пешић, Максим Радосављевић и Андрија Стојилковић, хармоника, из грочанске Основне музичке школе „Невена Поповић”.  

Вукашин Миловић рођен је у Андријевици. Дипломирао је на вајарском одсеку Факултета ликовних уметности у Београду 1988. године, у класи проф. Николе Коке Јанковића. На истом одсеку је магистрирао 1990. у класи проф. Милорада Тепавца. Члан је УЛУС-а. Приредио је тридесетак изложби скулптура и цртежа у земљи и иностранству. Учествовао је на више од стотину групних, бијеналних, тријеналних и међународних изложби. Ванредни је професор на Одсеку за примењено вајарство на ФПУ у Београду. Добитник је више значајних награда и признања. Извео је дела у јавним просторима у Србији, Вијетнаму, Турској, Русији, и Литванији. Радови му се налазе у збирци Народног музеја у Београду, збиркама других музеја и многим јавним и приватним колекцијама у земљи и иностранству. Живи и ради у Београду.

Драгана Миловић рођена је у Беранама. Дипломирала је сликарство на  Факултету ликовних уметности  у Београду. Члан је УЛУС-а са статусом самосталног уметника. Остварила је шеснаест самосталних изложби у Србији, Црној Гори, Италији, Енглеској, Америци... Учествовала је на бројним групним националним и интернационалним изложбама, као и симпозијумима. Радови јој се налазе у многим јавним и приватним колекцијама. Живела је и стварала у Енглеској и Америци, а тренутно живи и ради у Србији.

Посетиоци могу посетити изложбу до 30. јуна, а они који до сада нису били гости у Ранчићевој кући, прилика је да се упознају са здањем под чијим кровом је поставка приређена, јер је то аутентичан варошки дом Србије с почетка 19. века. Краси га и башта са вишеструком наменом од културне сцене до галерије на отвореном и простора за креативне радионице.