Недеља, 20.07.2025. ✝ Верски календар € Курсна листа

Наслеђивање породичне пензије у случају када отац није биолошки

Ситуација у којој два брата сазнају да им трећи није рођени и траже од мајке да он више не прима породичну пензију преминулог оца отворило питање каква су права такве деце
(Пиксабеј)

Из Фонда ПИО за „Политику” кажу да се сродство детета са умрлим осигураником, односно корисником права, утврђује искључиво на основу података из службених евиденција  Када су три брата после смрти оца почели да примају породичну пензију и сазнали да двојици пре

Када су три брата после смрти оца почели да примају породичну пензију и сазнали да двојици преминули јесте биолошки отац, а да „средњи” не би требало да носи презиме своје браће, поставили су мајци тешко питање зашто би делили „наслеђе” од оца са полубратом. Иако и сама у шоку да је ова тајна откривена и стално под притиском два сина да се њиховом полубрату одузме право које они имају јер је пензија и тако скромна и каже ко му је отац, поготово ако је жив и може да помогне сину, затражила је дискретно савет шта да ради.

Она прва није за то да се деца раздвајају, без обзира на ову чињеницу, а осим тога и она ради и та породична пензија није једини извор финансирања деце, тако да не оскудевају упркос томе што је наслеђена пензија мала.      

Упитани шта се дешава са породичном пензијом коју је остварило дете по смрти оца, за кога се сазна да ипак није прави биолошки син, из Фонда за пензијско и инвалидско осигурање запослених за „Политику” кажу да се сродство детета са умрлим осигураником, односно корисником права, утврђује искључиво на основу података из службених евиденција.

‒ У складу са Законом о пензијском и инвалидском осигурању, право на породичну пензију могу остварити, као чланови породице умрлог осигураника, односно корисника старосне, превремене старосне пензије или инвалидске пензије, деца рођена у браку или ван брака или усвојена. Ово право припада и пасторцима које је осигураник, односно корисник права издржавао, унучад, браћа и сестре и друга деца без родитеља. Односно деца која имају једног или оба родитеља који су потпуно неспособни за рад, а коју је осигураник, односно корисник права издржавао.

На питање да ли се у овом случају поново доноси решење о пензији и да ли дете, коме преминули није биолошки отац, остаје без пензије или наставља да је прима као и до тада, из пензијског фонда нису одговорили.

Закон налаже да се у оваквим ситуацијама донесе најпре правосудна пресуда у којој се наводи да једном од синова преминули није био биолошки отац и на основу тога се у парничном поступку он брише као отац детета. Након тога налаже закон, пензијском фонду се подноси захтев за ново решење у коме ће уместо три сина породичну пензију добијати двојица. 

Законски деца могу да примају породичну пензију до 19. године, а то могу да раде и док су на школовању, односно до 26. године уколико су студенти. Уколико дете има немогућност за самосталан живот и рад настао до узраста кад се обезбеђује породична пензија, тада право на пензију остаје. Ако дете има немогућност за самосталан живот и рад која је настала после узраста у коме се обезбеђује породична пензија, али пре смрти оца, и ако је оца издржавао, такође има право на породичну пензију.

До 15. године дете стиче право на породичну пензију без додатних услова. Уколико дете прекине школовање због болести или служења војног рока, има право на пензију и дуже од прописаних година, али само онолико колико је због болести изгубило од школовања.

Деца без оба родитеља имају право, поред породичне пензије по једном родитељу, и на породичну пензију по другом родитељу. Оваква пензија се одређује као једна пензија, а њен износ не може прећи највиши износ пензије који је утврђен у складу са законом, односно она не може бити већа од износа који су родитељи детета за живота примали.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.