Надаље без подстицаја запошљавања новонастањених

Уредба о критеријумима за доделу подстицаја послодавцима које запошљавају новонастањена лица у земљи више није на снази. Тако је одлучила Влада Србије која је пре два дана усвојила нову уредбу о престанку њеног важења. Како се наводи у саопштењу, та одлука донета је с обзиром на то да је повећан број послодаваца који се пријављују за субвенције, као и број новонастањених, а то је „довело до немогућности да се и за наредне године планирају буџетске обавезе у складу са досадашњом уредбом”.

‒ Предвиђа да се средства исплаћују до висине расположивих буџетских средстава у складу са Законом о буџету, за године у којима се подстицаји исплаћују – истиче се у саопштењу, уз подсећање да послодавци који запошљавају новонастањене могу да користе право на пореске олакшице у виду умањења основице пореза за зараде за новонастањене обвезнике, у складу са Законом о порезу на доходак грађана.

Подсетимо, Влада Србије донела је пре три године уредбу којом се омогућава послодавцима да у земљу доведу и некога ко заиста може да допринесе развоју овдашње економије, како Србија не би долазила само неквалификоване радне снаге која све чешће стиже не само из суседства већ и са удаљених дестинација. Било да је реч о странцу било домаћем повратнику, захваљујући тој уредби фирмама које раде у земљи или имају огранак и представништво страног послодавца у Србији, било је омогућено да добију значајне субвенције за запошљавање кадра који иначе не могу да нађу на нашем тржишту. Предвиђала је да се послодавцу одбије до 70 одсто обрачунатог и уплаћеног пореза на зараде за једно или више запослених новонастањених људи. Да није реч о малој суми показује податак да је минимални износ нето плате у уговору 300.000 динара. Исто тако, држава је послодавцу плаћала и 100 одсто обрачунатих и уплаћених доприноса за обавезно пензијско и инвалидско осигурање за запослене новонастањене људе. Период у коме су се могли добијати подстицаји био је орочен на највише 60 месеци, почев од 1. јула 2022. године и закључно са 31. децембром 2029. године.

Надлежни су били уверени да ће уредба обезбедити развој Србије као релевантног учесника на међународном тржишту, кроз подршку конкурентности домаћих послодаваца, а истовремено ће утицати на побољшање демографске слике у Србији. Влада је тада саопштила и да ће уредба омогућити подстицаје домаћим послодавцима уз задржавање једнаког фискалног оптерећења, како би зараде које исплаћују страним држављанима или домаћим повратницима, као и лицима образованим у иностранству, биле конкурентне зарадама иностраних послодаваца. Основни услов да би се неко сматрао новонастањеним био је да две године пре заснивања уговора са послодавцем није боравио у Србији више од 180 дана. Уз то, за такву особу, без обзира на држављанство, важила је субвенција само ако је уговор о раду на неодређено време и са пуним радним временом.

Зоран Ристић, саветник за економска питања у УГС „Независност”, сматра да веома је важно да се утврди да ли је ова уредба укинута с намером да се активира поново наредне године или постоји неки други разлог за њено укидање.

- Или нема пара у буџету или ће се средства усмеравати на другу страну, то је први закључак. Треће образложење не видим. Јер, ако је донета одлука да се уредба укине трајно, онда је очигледно да за државу постоје други приоритети, у смислу да ће се новац убудуће усмеравати на неке друге намене. Питање је само да ли у буџету за 2025. нема довољно средстава за те намене или се овом одлуком пак мења политика која се односи на сегмент запошљавања новонастањених – објашњава Ристић.

Он додаје да ако је уредба трајно укинута, онда је реч о промени политике која указује на то да није неопходно субвенционисати таква запошљава, односно да за владу постоје други приоритети.

‒ Вероватно је то у комбинацији са образложењем да су средства за ову годину потрошена. Њихово образложење јесте чудно, јер постоје средства у буџету која су намењена за одређене ствари, па тако ако је у току календарске године буџетом предвиђена одређена сума за субвенционисање послодаваца на овај начин, и ако је од почетка године пристигло довољно пријава да се сума потроши, а у буџету нема довољно новца за финансирање тих намена, онда свакако треба стати с тим. Тако се ради и у случају одобравања подстицајних средстава Фонда за развој, на пример – подсећа Ристић.   

Али уколико је уредба укинута због промене политике и тога да та средства треба да се усмеравају на друге приоритете, онда постоје други разлози за такав потез владе.

Ипак, на снази остаје да послодавци који запошљавају новонастањена лица могу да користе право на пореске олакшице у виду умањења основице пореза за зараде за новонастањене обвезнике, у складу са Законом о порезу на дохадак грађана.

‒ Део бенефита остаје, што је добро, али део који се односи на субвенције очито неће бити надаље исплаћиван – додаје он. 

Стручњаци сматрају да је држава направила овакву уредбу највише због страних инвеститора, како би их задржала, посебно када се зна да Србија кубури са недостатком кадрова са стручним и специфичним знањима и вештинама.

Да је досадашња уредба ионако била проблематична, јер је стављала у крајње неравноправан положај домаћу радну снагу, пошто је том уредбом држава послодавцу плаћала и 100 посто обрачунатих и уплаћених доприноса за обавезно пензијско и инвалидско осигурање за запослене новонастањене људе, сматра у Драгољуб Рајић, из Мреже за пословну подршку..

‒ Доприноси су лична категорија примања, они се у нашим законима не воде као нешто што је новац државе, већ као новац запосленог који он одваја да би у старости имао здравствену негу и пензију. Тако да, ако држава даје олакшице послодавцима за доприносе само зато што примају странце у радни однос, то је потпуно неуставно. У реду је дати послодавцу пореску олакшицу, али ово није по Уставу – сматра он.  

Ако је разлог за укидање уредбе то што нема довољно буџетских средстава за реализацију, онда је, додаје он, то све и оправдано, јер је главни приоритет буџета завршетак Експа.