Поетски разговори о Јесењину са Пером Зупцем

– Пронашао сам, срећом, а ништа није случајно, јутрос, заклопњену дивном керамиком Марине Сујетове, лепо опремљену књигу „Исповијест хулигана”, издање „Отокар Кершовани”, Ријека, 1964.године. А избор сачинио Звонимир Голоб, онај дивни песник који ми је годину дана доцније у Загребу први објавио „Мостарске кише”. Данима сам прелиставао и поклоњену ми књигу сабраних Јесењинових песама, све у оригиналу, на руском језику, на библијској хартији, џепно издање, па библиофилско прелепо издање које је приредио 2011.године новосадски васкуларни хирург Слободан Гребелдингер, и две врло битне и темељне књиге мог пријатеља и публицисте Љубе Вукомановића „Век Сергеја Јесењина” и „Трагом Јесењина”, обе издате у Новом Саду, па један интервју Горана Лазовића објављен у дневном листу „Политика” у коме спомиње прву и највећу Јесењинову љубав Ану Сардиновску (у песмама Сњегину) и једну изјаву Јесењинову о српском народу. О Ани су ми причали и моји преводиоци у Москви, а једне давне вечери и Владимир Висоцки. А сада је време, насушна потреба људских душа, у овом општем невремену, да се вратимо поезији, дакле, пре свих великом Јесењину – овако је разговор о Сергеју Јесењину у новосадској Градској библиотеци почео књижевник Перо Зубац, одмотавајући уједно клупко сећања на многа значајна имена наше и светске поетске сцене, а поводом представљања нове збирка поезије „Јесењин у време забрањених летова” коју је написао Горан Лазовић. У прилог овом догађају Зубац је истако и део из поговора написаног у овој књизи, а који је насловио „Повратак Јесењину”.

–Мој прилог је и овај податак о Јесењиновом коферу о коме сам писао давно у сарајевској „Недјељи” и који је нестао у бестрагији, а Горан би могао да га потражи уз помоћ пријатеља – каже Зубац. У коферу је како подсећа, било писама Чехова, Станиславског, Мајаковског…Наводећи фрагменте из давно написане колумне, Перо Зубац, је казао: „Адресу остављам Горану Лазовићу да, када пође по своје руско издање књиге о Јевтушенку, са маленим мојим поговором, потражи Јесењинов кофер”.

Уредница програма и домаћин вечери, Весна Живковић, упознала је публику, са новим песмама које су добиле место међу корицама књиге, опремљене цртежима Оље Ивањицки. Уредница Живковић, прочитала је и текст глумице Вјере Мујовић, у коме је дата оцена ауторовог стваралачког опуса.

Посетиоци су чули и како су Горан Лазовић и Перо Зубац походили многе песничке чарде и драгог пријатеља Мирослава Мику Антића, коме је Горан посветио песму „Причала ми Наташа” и заједно „шетали” стазама Јесењина. За ову прилику тим стазама је као критичар прошао проф. др Малиша Станојевић, књижевни историчар, који је написао предговор „Исповедни лиризам и Јесењин као инспирација”

–  Посвећеност стваралаштву и животу знаменитог песника Сергеја Јесењина има битну улогу у испреплетености мотива, који су преовлађујуће одредили везу са оним временом у коме је корачао поета Јесењин, и овог времена које траје, у коме корача аутор ове збирке, пролазећи лирске стазе, са искреним песмама и новим сликама живота, илустрацијама које осликавају свет у коме се живи и у коме владају необични догађаји, па и онај у насловници; „забрањених летова”, када је све стало, па и планета, као никада пре. Пратећи тај редак феномен, песник на мозаичан начин ствара сценарио поетског тока, уз пратњу инструменталне музике (на гитари, кавалу) и интерпретацијама романси и традиционалних руских песама – истакао је проф. др Малиша Станојевић. Тако је и на овом књижевном сусрету, атмосферу музиком обогатио уметник Жељко Савић, вокал и гитара, кога публика памти као члана групе „Бијело дугме”. Музика и поезија повезале су се на јединствен начин у новосадској библиотеци, у којој се за разговор са књижевницима тражило место више. Овде су се сабрали и поклоници поезије из Београда и других места. Тако се потврдило да је повратак Јесењину, како је поручио Перо Зубац на почетку дружења, важно у овим временима.

Догађај је приређен поводом 130 година од рођења и сто година од смрти Сергеја Јесењина.