Примена таксе на угљеник поскупеће домаћу производњу

Европска група оператера преносног система електричне енергије ЕНТСО-Е позвала је Европску комисију да размотри одлагање прелазног периода за механизам ЕУ за прекогранично прилагођавање угљеника (ЦБАМ) након 2026. године. ЕНТСО-Е упозорава да би у супротном овај механизам могао изазвати аномалије тржишта у суседним земљама које нису чланице ЕУ, преноси агенција Монтел.

Кључне политике ЕУ – о Механизму за прекогранично прилагођавање угљеника (ЦБАМ) и о спајању европских тржишта електричне енергије су „на путу потенцијалног судара” због статуса земаља које нису чланице ЕУ, рекао је званичник европског енергетског регулатора АЦЕР, преноси Монтел.

Иако оба имају за циљ усклађивање енергетских система с циљевима декарбонизације, њихова коегзистенција у истом регулаторном простору „могла би створити озбиљно трење”, посебно с трговином електричне енергије између ЕУ и земаља Енергетске заједнице, рекао је почетком јуна експерт за политику у Агенцији за сарадњу енергетских регулатора (АЦЕР) Зоран Вујасиновић на Атинском форуму о електричној енергији.

„Кључно питање је: Шта се дешава када се ова два система сударе?”, рекао је, мислећи на Енергетску заједницу, коју чине земље кандидаткиње за чланство у ЕУ: Србија, Босна и Херцеговина, Северна Македонија, Албанија, Црна Гора, Молдавија, Украјина и Грузија. Према тренутном дизајну тржишта, трговина електричном не знате хоће ли се електричном енергијом трговати према Босни или Мађарској. Штавише, то нећете знати ни након трговине”, казао је он, преноси Агенција за енергетику Србије (АЕРС).

ЦБАМ је планиран за покретање у јануару 2026. године и има за циљ ограничавање увоза производа с високим уделом угљеника – укључујући електричну енергију из земаља изван ЕУ, што ефективно представља порез, иако земље Енергетске заједнице снажно лобирају за изузеће и требало би о томе да разговарају са Европском комисијом 1. јула, пише Монтел. Те земље би такође требало да се придруже јединственом механизму спајања цена енергије ЕУ дан унапред најкасније до 2027. године. Али према Вујасиновићу, овај облик трговине било би немогуће остварити. Без поузданог заобилазног решења, последице би могле бити озбиљне, рекао је, додајући да ризик није само административни већ и структурни.

Прелазни период од три године, колико је наша земља имала да се прилагоди Уредби о механизму за прекогранично прилагођавање угљеника (ЦБАМ – Carbon Boder Adjusment Mechanism), полако се приводи крају и од 1. јануара 2026. године ЕУ ће почети да опорезује увоз производа са високим емисијама угљен-диоксида (ЦО2), што ће утицати да се наши произвођачи суоче са поскупљењем производа које извозе на тржиште ЕУ, а паралелно са тим на домаћем тржишту са нелојалном конкуренцијом из трећих земаља које немају уведен систем националног пореза на ЦО2.

Све ово последично може имати драстично негативан и дестабилишући утицај на конкурентност домаће енергетски интензивне индустрије, што у овом тренутку захтева хитну и адекватну реакцију државних институција.

– Недавно завршена Анализа потенцијалних утицаја ЦБАМ-а, која је израђена у организацији НАЛЕД-а, указује на висок ризик од финансијских притисака и губитка конкурентности енергетски интензивне индустрије у Србији, које запошљавају око седам одсто радне снаге и чине 11 одсто БДП-а Србије.

Око 70 одсто извоза ЦБАМ производа из Србије пласира се на тржиште ЕУ, што ову индустрију чини посебно рањивом. У земљама ЕУ, просечни интензитет угљеничних емисија ЦБАМ производа је значајно мањи него у Србији.

– Како бисмо одржали конкурентност домаће индустрије у почетној фази њихове зелене транзиције, неопходно је што пре, кроз пакет националних регулаторних мера, обезбедити механизме за смањење угљен-диоксида, а након тога успоставити национални механизам који би обухватио примену таксе на угљеник за домаћу индустрију и истовремено национални ЦБАМ механизам (по угледу на ЕУ), односно таксу на увоз ЦБАМ робе из трећих земаља у којима су климатске политике мање амбициозне него у Србији. Само на овај начин би се за стављање у промет енергетски интензивних производа на тржиште Србије обезбедили равноправни услови у погледу трошкова повезаних са емисијама ЦО2, као што је то у ЕУ. Додатни буџетски приходи који би се обезбедили на овај начин би се првенствено користили за декарбонизацију енергетски интензивне индустрије – каже Слободан Крстовић, директор за одељења за одрживи развој у НАЛЕД-у.

Резултати спроведене анализе такође показују да би увођење националне таксе на емисије ЦО2 са пројектованом ценом угљеника из интегрисаног националног енергетског и климатског плана за 2034. годину привреду коштало до 539 милиона евра годишње (не укључујући сектор електричне енергије), док би додатни приход државе кроз домаћи ЦБАМ механизам са 13 милиона евра у 2027. порастао до чак 128,6 милиона евра у 2034. години.

Оправданост овакве мере, којом би се средства уместо у ЕУ касу сливала у државни буџет Србије, била би одржива ако држава претходно обезбеди регулаторне механизме индустрији како би смањила своје ЦО2 емисије.

У случају одсуства реакције државе, процењено смањење трошковне ефикасности домаће индустрије бесповратно би угрозило извоз Србије на тржиште ЕУ, као и конкурентност наше индустрије на домаћем тржишту, услед наглог повећања увоза ЦБАМ робе из земаља ван ЕУ. То би неминовно условило губитак великог броја радних места, односно финансијску одрживост целокупне енергетски интензивне индустрије која послује у Србији.