Научници мапирали мутације које покрећу Алцхајмерову болест

Научници из Института за биоинжењеринг Каталоније први пут су детаљно описали како се тачно покреће формирање амилоидних плакова у мозгу, што је кључна карактеристика Алцхајмерове болести.

Они су открили да промене у структури пептида амилоид бета 42 (Аβ42) играју кључну улогу у развоју болести, наводи се у студији објављеној у часопису Science Advances.

Научници су анализирали више од 140.000 варијанти пептида, врсте бета-амилоида, протеина који може да формира фибриле и акумулира се у мозгу у виду токсичних плакова.

Ове формације играју централну улогу у развоју неуродегенеративних болести, посебно Алцхајмерове болести.

Користећи геномику великих размера, генетски модификоване ћелије квасца и машинско учење, научници су истраживали како промене у структури пептида утичу на процес агрегације - лепљење молекула у фибриле.

Посебна пажња је посвећена такозваном прелазном стању - краткорочној енергетски нестабилној фази која претходи формирању амилоидних структура.

Обично се ово стање јавља изузетно ретко, и фибрили се не формирају. Међутим, мутације могу да повећају вероватноћу његовог појављивања.

Истраживачи су направили енергетску мапу агрегације која показује које мутације имају највећи утицај на процес.

Испоставило се да Ц-терминални регион пептида, хидрофобни регион где почињу да се формирају фибрили, игра одлучујућу улогу. Интеракције у овој зони су кључне за покретање патолошког процеса.

Мапа је прва те врсте која детаљно описује како мутације мењају понашање пептида у прелазном стању. Научници кажу да би спречавање формирања овог стања могла да буде нова стратегија за развој терапија против Алцхајмерове болести.

„Први пут смо квантификовали утицај десетина хиљада мутација и формирали комплетну слику енергетског пејзажа агрегације бета-амилоида. Ово отвара пут проналажењу нових приступа лечењу. Методе коришћене у студији могу се широко применити на проучавање интеракција протеина код других болести”, истакли су аутори студије.

Међународна група научника из Кине и Аустралије недавно је доказала да редовна вожња бицикла може значајно смањити ризик од развоја деменције.

Анализа узорка 500.000 људи показала је да вожња бицикла уместо јавног превоза или вожње аутомобилом смањује шансе за развој неуродегенеративних болести за 19 одсто, док је ризик од Алцхајмерове болести мањи за 22 одсто и до 40 одсто за рану деменцију - пре 65. године.

Истраживачи овај ефекат приписују повећању запремине хипокампуса, кључног региона мозга за памћење који је боље развијен код љубитеља вожње бицикла.

Анализа података из британске биобанке из периода од 10 година показала је да вожња бицикла има користи кроз неколико механизама.

Умерена вежба побољшава проток крви у мозгу, потреба за планирањем рута тренира просторно размишљање, а свеж ваздух засићује тело кисеоником.