Извештачи заточени на бојишту третирају се као ратни заробљеници

Важећа законска решења које регулишу заштиту новинара нису на задовољавајућем нивоу. Честе измене и допуне Закона о јавном информисању и медијима сведоче о нестабилном стању у овој области, а упитан је и квалитет домаће кривичноправне реакције на насиље над новинарима, укључујући и различите дискретне видове „притисака” који нису део каталога важећих кривичних дела код нас, па су остали некажњиви. Слична је ситуација и у међународном праву, оцењује у разговору за „Политику” адвокат Марко Пушица, аутор рада на тему заштите новинара објављеног у Зборнику радова са првог међународног научног тематског скупа „Од погрома до злочина над злочинима”.

– Различитим прописаним кривичним делима може се заштитити одређени сегмент новинарског рада, али још није прописано посебно кривично дело, чијим се описом пружа заштита уставној слободи медија и праву на обавештеност. Стога је, по мом суду, погрешан став дела стручне јавности који постојећа кривична дела сматра довољним за заштиту новинара, уз одређене допуне које би се односиле на заштиту новинара као оштећених лица. Сматрам нужним прописивање новог кривичног дела – напад на новинара – по узору на постојеће кривично дело – напад на адвоката – каже адвокат Пушица.

Баш као и у Србији, ни систем заштите новинара на међународном нивоу, каже наш саговорник, није потпун, и прате га бројни практични проблеми.

– Новинари страдају широм света, у рату и у миру. У оружаним сукобима, новинари извештавају са „ватрене линије” и изложени су различитим ризицима и страдањима. Помаци учињени формирањем радних тела која се баве заштитом новинара су недовољни. Међутим, у оквиру ЕУ ипак постоје позитивни трендови: тенденција европског права је да се заштита пружи широком спектру новинара, како онима који то формално јесу, тако и ширем кругу медијских актера и радника који користе интернет и модерне информационе технологије ради обавештавања јавности. Ова европска искуства су добра и треба их преузети и применити код нас. Поред тога, прописивањем новог кривичног дела напад на новинара и широм дефиницијом појма новинар, креираћемо ширу зону кажњивости за нападе на новинаре, а самим тим и њихову ефикаснију заштиту – сматра наш саговорник.

Важеће међународно ратно право у овом домену, мишљења је адвокат Пушица, садржи малобројна и застарела решења. Бројна питања су остала неуређена, па је из тог разлога нужно усвајање новог посебног међународног уговора о заштити новинара, чијим би правилима била уређена њихова заштита у миру и у рату. Посебну међународноправну заштиту према важећим правилима уживају искључиво ратни дописници и новинари ангажовани у подручјима оружаних сукоба.

– Новије категорије, попут интегрисаних новинара и извештача за масмедије који нису новинари, нису изричито обухваћене актуелном међународноправном регулативом, па ова лица уживају општу заштиту као и цивили. Ратни дописници су акредитовани код једне стране у сукобу, прате њене борбене јединице и извештавају непосредно са бојишта, али имају забрану непосредног учешћа у непријатељствима, иако могу бити униформисани. Ако падну у руке супротној страни, њихов формалноправни статус се изједначава са статусом ратних заробљеника. Њихова међународноправна заштита једнака је оној која се пружа сваком цивилу – објашњава наш саговорник.

На посебну међународну заштиту не могу да рачунају ни интегрисани новинари и аматерски извештачи за масмедије.

Интегрисани новинари строго прате јединице једне зараћене стране и са бојишта извештавају потпуно укључени у њен састав. У случају заробљавања био би им признат статус ратних заробљеника, мада је ово питање још отворено, па је њихова заштита практично сведена на ону која се пружа цивилима.

– Аматери извештачи су особе који се налазе у зони оружаног сукоба и фактички извештавају путем друштвених мрежа, снимајући страдање цивила и уништавање објеката и инфраструктуре. То можемо видети у актуелним сукобима у Украјини и Палестини. У европском праву постоји тенденција да се и овим лицима пружи заштита изједначена са заштитом коју право пружа новинарима – напомиње адвокат Пушица.

Како закључује, међународно јавно право још није изнедрило посебан међународни уговор о широкој заштити новинара. Такав уговор, сматра он, требало би да донесе ОУН и тиме потврди глобални значај овог питања.

– Нелогично је и то да постојеће норме међународног права не садрже општеприхваћену дефиницију појма новинар, за разлику од правног система ЕУ који је на нивоу препорука Савета министара почео да решава ово питање. Иначе, важеће међународно право је у овој материји делимично садржано у уговорима о људским правима и у правилима међународног ратног права, па таква заштита не може ни бити потпуна. Крајње је лицемерно „кићење” тзв. међународне заједнице прокламацијама о слободама новинара, јер у исто време у овој области нема међународног уговора о свеобухватној и делотворној заштити новинара – закључује наш саговорник.