Отмица и изнуда – слични, а ипак различити злочини

Изнуда и отмица имају сличан начин извршења и делимично исти циљ, али су потпуно различита кривична дела. Отмица је кривично дело против слобода и права човека и грађанина, а изнуда спада у групу кривичних дела против имовине. Крајњи циљ учинилаца је да дођу до противправне имовинске користи.

– Поред принуде и противправног лишења слободе, изнуда чини саставни део кривичног дела отмице, што доводи до тешкоћа у њиховом разликовању у теорији и пракси. Мале законске измене и допуне дале би допринос јаснијем одређењу и ефикаснијем сузбијању и расветљавању ова два кривична дела – рекла је др Гордана Николић, криминалистички инспектор у МУП-у Србије, на регионалној конференцији „Будвански правнички дани”, која је завршена ове седмице у Будви.

Имовина је, како је истакла, после живота, тела и здравља, најважнији објект заштите кривичног права јер се нападом на имовину угрожавају интереси сваког човека. Зато Кривични законик (КЗ) прописује велики број кривичних дела против имовине.

– Изнуда је насилничко кривично дело, јер се радњом извршења, са једне стране, повређују слободе и права човека и грађанина – употребом силе или претње, како би био принуђен да нешто учини или не учини на штету своје или туђе имовине. Са друге стране, реч је и о имовинском кривичном делу, будући да се оно врши у циљу прибављања противправне имовинске користи – рекла је др Николић.

Често се изнуда преплиће са другим кривичним делима, као што је отмица – када је жртва принуђена да нешто учини или не учини или да нешто трпи, а притом је противправно лишена слободе, најчешће са циљем извршилаца да изнуде новац или неку другу корист.

– Сила и претња појављују се и код отмице и код изнуде, као облици принуде и начини извршења. Потребан је директан умишљај учиниоца, који се огледа у намери да себи или другоме прибави противправну имовинску корист. Уколико се сила или претња примењују без такве намере, неће се радити о изнуди, већ о неком другом кривичном делу, пре свега принуди – објаснила је др Николић.

Два тежа облика изнуде квалификована су висином противправне имовинске користи – ако прелази 450.000 динара, онда је то први тежи облик са запрећеном казном затвора од две до десет година, а ако је реч о износу већем од милион и по динара, онда следи казна у распону од три до 12 година затвора.

У пракси има примера осуђеника који се „баве” изнудама, па је понављање овог дела такође теже квалификовано, исто као и ако је изнуда извршена од стране групе, а најтежи облик постоји ако је реч о организованој криминалној групи.

– Најтежи облик изнуде представља облик организованог криминала који се жаргонски означава као „рекет” или „рекетирање”. За овај облик прописана је казна од пет до 20 година затвора. Закон даје судији могућност да, поред затворске, изрекне и новчану казну за дела извршена из користољубља, у које свакако спада и изнуда.

Међутим, напомиње, да законодавац није прописао теже облике с обзиром на положај и статус жртава изнуде – да ли је реч о жени, трудници, особи са инвалидитетом. Када је реч о последицама које изнуда може оставити на жртву, то се сматра отежавајућим околностима приликом одмеравања казне, али не и тежим обликом дела. Кривично законодавство Аустрије одлучило је да пропише тежи облик изнуде у случајевима када је жртва после тога извршила самоубиство, напоменула је инспекторка Николић.

Када је реч о отмици, ово дело чини лице које „силом, претњом, обманом или на други начин одведе или задржи друго лице у намери да од њега или трећег лица изнуди новац или какву другу имовинску корист или да њега или другог принуди да нешто учини, не учини или трпи”. Дакле, циљ не мора бити само имовинска корист и зато се отмица не налази међу кривичним делима против имовине.

– Објекат заштите јесте слобода одлучивања човека у погледу избора свог понашања. Отмица може бити извршена одвођењем или задржавањем жртве, и то силом, претњом, обманом или на други начин. Ово дело представља мешавину елемената изнуде, принуде и противправног лишења слободе. Зато се дешавало да случајеви отмице, пре неко што је она прописана тек 1977. године као посебно кривично дело, буду квалификовани као неко од ових дела – рекла је др Николић.

Прописана је казна од две до десет година затвора, а за теже облике и до 18 и више година. Ако отмичар прети смрћу или наношењем тешких телесних повреда, ако отмица траје дуже од десет дана, ако је извршена на свиреп начин, ако је жртви теже нарушено здравље или је дошло до других тешких последица и ако је жртва малолетна, то су први и други тежи облик. Трећи облик постојаће ако је дошло до смрти жртве и ако је отмица извршена од стране групе или организоване криминалне групе.

– Законодавац је укинуо могућност ослобођења од казне, која је према ранијем решењу постојала у случају када учинилац отмице пусти отето лице пре него што је остварен циљ отмице. Модификација квалификованих облика отмице и изнуде допринела би адекватнијој репресији и превенцији – закључила је др Гордана Николић.