Кон­курс за на­гра­ду Фон­да­ци­је „Ми­ле­ни­ја и Дар­ко Ма­ру­шић”

Фон­да­ци­ја „Ми­ле­ни­ја и Дар­ко Ма­ру­шић” рас­пи­са­ла је кон­курс за го­ди­шњу на­гра­ду ко­ју до­де­љу­је за из­у­зет­но ства­ра­лач­ко де­ло ре­а­ли­зо­ва­но у обла­сти ар­хи­тек­ту­ре ста­но­ва­ња. Ра­до­ви се пре­да­ју у елек­трон­ској фор­ми од 1. сеп­тем­бра до 15. ок­то­бра ове го­ди­не, а на так­ми­че­ње мо­гу да се при­ја­ве ар­хи­тек­те као по­је­дин­ци или аутор­ски ти­мо­ви са про­сто­ра свих шест ре­пу­бли­ка бив­ше Ју­го­сла­ви­је. На­гра­да ће би­ти до­де­ље­на за нај­у­спе­ли­је ар­хи­тек­тон­ско де­ло ко­је „бе­ле­жи ме­сто и вре­ме у ко­јем је на­ста­ло, а ба­шти­ни и над­гра­ђу­је про­те­кле су­штин­ске ху­ма­ни­стич­ке вред­но­сти ста­но­ва­ња, осва­ја­ју­ћи но­ве про­сто­ре кре­а­тив­но­сти” и ре­а­ли­зо­ва­но је у про­те­клој ка­лен­дар­ској го­ди­ни, као и у те­ку­ћој до да­ту­ма пре­да­је кон­курс­ног ра­да. Уру­че­ње на­гра­де ко­ја се са­сто­ји од по­ве­ље и нов­ча­ног из­но­са би­ће ор­га­ни­зо­ва­но 27. но­вем­бра.

– Нов­ча­ни део на­гра­де до­де­љу­је се из ану­и­те­та осни­вач­ких сред­ста­ва фон­да­ци­је: глав­ни­це ко­ју на­мен­ски (за ту свр­ху) чи­не лич­на сред­ства при­ку­пље­на из 60-го­ди­шњег ба­вље­ња ар­хи­тек­ту­ром брач­ног и умет­нич­ког па­ра Ми­ле­ни­је и Дар­ка Ма­ру­ши­ћа (од на­гра­да до­би­је­них на ар­хи­тек­тон­ско-ур­ба­ни­стич­ким кон­кур­си­ма и на­гра­да­ма за ре­а­ли­зо­ва­на де­ла – на­ве­де­но је на сај­ту Фон­да­ци­је „Ми­ле­ни­ја и Дар­ко Ма­ру­шић”, ко­ја је осно­ва­на про­шле го­ди­не као не­про­фит­на и не­вла­ди­на ор­га­ни­за­ци­ја.

Осни­вач је ар­хи­тек­та Ми­ле­ни­ја Ма­ру­шић, у сво­је и у име свог жи­вот­ног и про­фе­си­о­нал­ног парт­не­ра.

Кључ­ни за­да­так фон­да­ци­је је про­мо­ци­ја ар­хи­тек­ту­ре као ва­жног и сло­же­ног сег­мен­та кул­ту­ре, уз афир­ма­ци­ју и трај­но чу­ва­ње де­ла и лич­но­сти ових срп­ских и ју­го­сло­вен­ских ар­хи­те­ка­та. Тај аутор­ски тан­дем Ми­ле­ни­ја (1941) и Дар­ко Ма­ру­шић (1940–2017) ра­дио је за­јед­но све ар­хи­тек­тон­ско-ур­ба­ни­стич­ке кон­кур­се и ре­а­ли­за­ци­је у ду­ху сво­јих про­јек­тант­ских на­че­ла. Њи­хов аутор­ски опус об­у­хва­та ви­ше од 28 ар­хи­тек­тон­ско-ур­ба­ни­стич­ких кон­кур­са са се­дам пр­вих, пет дру­гих и две тре­ће на­гра­де, као и ви­ше од 50 ре­а­ли­зо­ва­них обје­ка­та и про­стор­них це­ли­на.

За све објек­те и про­стор­не це­ли­не ауто­ри су у свој­ству глав­них про­јек­та­на­та ра­ди­ли ком­плет­ну до­ку­мен­та­ци­ју: ур­ба­ни­стич­ке про­јек­те, ар­хи­тек­тон­ске про­јек­те обје­ка­та и пар­те­ра, про­јек­те ен­те­ри­је­ра и ви­зу­ел­них ко­му­ни­ка­ци­ја. Оба­вља­ли су и про­јек­тант­ски над­зор над из­во­ђе­њем, уче­ство­ва­ли су у „жи­во­ту” обје­ка­та на­кон усе­ље­ња, што Ми­ле­ни­ја и да­ље чи­ни.

Њи­хо­ви на­гра­ђе­ни из­ве­де­ни про­јек­ти су на­се­ље Це­рак Ви­но­гра­ди, гру­па по­ро­дич­них ку­ћа „Цве­ћа­ра” у Бе­о­гра­ду, стам­бе­но-по­слов­ни обје­кат у Но­вом Са­ду и у Бу­ле­ва­ру кра­ља Алек­сан­дра у Бе­о­гра­ду, бен­зин­ска ста­ни­ца Но­во Ми­ри­је­во, деч­ји вр­тић „Пла­ва пти­ца” у пре­сто­ни­ци, управ­но-по­слов­ни обје­кат Ме­талс бан­ке у Но­вом Са­ду.

Ма­ру­ши­ћи су овен­ча­ни и при­зна­њи­ма по­пут – Ве­ли­ке на­гра­де Са­ве­за ар­хи­те­ка­та Ср­би­је за це­ло­куп­но ства­ра­ла­штво и жи­вот­но де­ло, 1993; На­гра­де Удру­же­ња ли­ков­них умет­ни­ка при­ме­ње­них умет­но­сти и ди­зај­не­ра Ср­би­је за жи­вот­но де­ло, 2018. и исте го­ди­не на­гра­да „Ђор­ђе Та­ба­ко­вић” за из­у­зе­тан ства­ра­лач­ки и пре­га­лач­ки до­при­нос у обла­сти ар­хи­тек­ту­ре.

Стам­бе­но на­се­ље Це­рак Ви­но­гра­ди пр­ви је са­вре­ме­ни стам­бе­ни ком­плекс у овом де­лу Евро­пе про­гла­шен за кул­тур­но до­бро 2019. Иза­бра­но је за из­ло­жбу „Бе­тон­ска уто­пи­ја – ар­хи­тек­ту­ра Ју­го­сла­ви­ја 1948–1980”, одр­жа­ну у му­зе­ју „Мо­Ма” у Њу­јор­ку и увр­ште­но у ње­го­ву стал­ну ко­лек­ци­ју.