Завршен део гасовода до Ваљева, крајем марта прикључују се Крушик и топлана

Генерални директор Србијагаса и посланик СПС у Скупштини Србије Душан Бајатовић изјавио је данас да је завршен део гасовода од Београда до Ваљева и навео да очекује да ће најкасније до марта следеће године Крушик и топлана који су, како је рекао, највећи загађиваћи ваздуха у Ваљеву, моћи да се прикључе на гас.

Бајатовић је на седници Скупштине Србије, током расправе о амандманима на Предлог закона о заштити ваздуха, рекао да се гради потпуно нова котларница и да у то инвестирају и Крушик и Србијагас.

"Чак ћемо радити унутар фабрике и вештачку атмосферу, да би долазило до мање инцидената. Очекујем да најкасније до краја марта следеће године, вероватно и раније,  Крушик добије могућност, као и топлана, да се прикључе на гас'', рекао је Бајатовић.

Када је реч о гасификацији Ваљева, Бајатовић је рекао да је уговор потписан, да је рок за завршетак три године и да ''брже не може''. 

''Није само Ваљево, него и сва насељена места, и Дивчибаре, тако да не може брже од три године да се изгради и да се све то заврши. Али грађани Ваљева могу да рачунају да ће најдуже за три године моћи да се елиминише велики број индивидуалних ложишта, који су поред Крушика највећи загађивачи у Ваљеву'', рекао је Бајатовић.

Он је рекао да је завршено 70 одсто планиране гасификције Србије, да су Београд и Војводина потпуно гасификовани, као и да је у последњих десет година урађено 19.000 километара гасоводне мреже, без Турског toka.

''Сад имамо услове доле и испод Ниша, тренутно се ради и Лесковац, и Ваљево ће се радити, а све то се углавном ради из текуће ликвидности Србијагаса и то просто не може брже. Што се тиче Новог Пазара, ако се договоримо са руководством општине, надам се да ћемо оне најважније потрошаче - болнице, топлане урадити у неком техничком одржавању Србија гаса, а за гасификацију Новог Пазара, која је врло компликована и врло скупа, у овом моменту немамо довољно новца'', рекао је Бајатовић.

Посланик Јединствене Србије Ненад Филиповић казао је да Предлог закона о заштити ваздуха представља један од најважнијих аката нагласивши да је чист ваздух темељ здравог живота и да не постоји више обавеза државе од очувања живота и здравља грађана. 

Он је казао да је интензивна урбанизација и миграције становништва доводе до све веће густине градње у градовима и да затварају тзв. коридоре ветрова који би иначе прочишћавали ваздух у граду. 

''Друга ствар је густина саобраћаја, повећање броја возила не само што повећава емисију издувних гасова, већ и доводи до успоравања саобраћаја, тако да ако дупло успорите саобраћај, то ће бити пута два возила, тако да то све додатно појачава загађење ваздуха'', рекао је Филиповић.

Додао је да се у појединим деловима градова у зимском периоду за грејање користе неприкладне сировине, пластика, гуме и други отпад што драматично утиче на квалитет ваздуха, а као фактор загађења навео је и климатске промене.

Он је рекао да су због тога потребни акти попут предложеног Закона о заштити ваздуха јер, како је истакао, предвиђају системске мере на нивоу државе и на нивоу локалних самоуправа.

Филиповић је рекао да неке од најважнијих мера укључују пошумљавање и развој зелене инфраструктуре, увођење гаса као енергента уместо мазута и лож уља, пре свега у градским топланама, као и енергетску санацију објеката, подизање свести грађана о значају чистог ваздуха.

Као позитиван пример навео је Београд који је, каже, најавио да ће у предшколским установама и основним и средњим школама увести пречишћиваче ваздуха и додао да је то добар пример и за остале локалне самоуправе. 

''Постоје и мере које немају одмах видљив ефекат за пречишћавање ваздуха или за здравији ваздух, али дугорочно доприносе бољем квалитету ваздуха. Једна од њих је и бесплатан јавни превоз, који је међу првим,увела Јагодина, а сада се примењује и у другим градовима,у Београду, Нишу... рекао је Филиповић.

Посланик Зелено-левог фронта Роберт Козма критиковао је предложени закон да није на системски начин приступио решавању проблема загађења ваздуха и критиковао да прави такозвану ''рупу у закону'', односно, изузеће за предузећа и наменске индустрије да не морају да спроводе мере на заштити квалитета ваздуха.

Посланица Народног покрета Србије Ана Ераковић рекла је да је за оцењивање квалитета ваздуха, поред већ наведених елемената, потребно мерити и концентрацију живе и тешких метала и додала да је град Бор најбољи пример зашто је то потребно.

Посланик Зелено - левог фронта Радомир Лазовић казао је да би требало скратити време започињања мерења након инцидената и навео да су предложили два дана, али да се може смањити и на 24 сата.