Бушење унутрашње безбедности

К

Не желећи ни најмање да будем арбитар или још горе аналитичар у вези са сукобом Израела и Ирана, јер у крајњој линији ко смо ми као мали народ да се уопште у то петљамо, ипак желим да укажем на одређене појаве, посебно приметне у Ирану, а које могу да нам буду веома поучне ради наше безбедности. Основно је да бајке о тобожњој демократији за коју се залажу којекакве невладине организације, као и дозвољавање њиховим активистима да имају приступ у свим порама друштвеног живота, једноставно не сме више да се прихвата. Иран је иначе земља која на неки начин има две власти. Једна је верска и доминантнија је, а друга је кудикамо секуларна са жељом њених присталица да се ратосиљају верских вођа, што у прилично конзервативном иранском друштву не иде ни мало лако.

Но, како постоји та подељеност, тако су разне обавештајне службе, пре свега израелски Мосад, обилато користиле ту чињеницу и успевале су релативно лако да дођу до сарадника који су за туђе циљеве, баш из мржње према верским лидерима, разарали ирански систем изнутра. Мосад се толико инфилтрирао у ирански систем да им је недавно преотео и одвео у Израел заменика команданта Иранске револуционарне гарде, као најелитније војне формације. Чињеница да је у прва два дана Израел практично збрисао иранску војну команду убијајући им као голубове високорангиране војне главешине и то тако што су им спаваће собе погађали, као и све нуклеарне физичаре који су учествовали у преговорима о нуклеарном програму, најбољи је показатељ колико се Израел озбиљно припремао за ову акцију и колико је Мосад избушио Иран по дубини унутар његовог државног система. Тиме је одмах на почетку рата у самом Ирану настала озбиљна конфузија у командовању, која је додатно била подигнута на виши ниво тако што су израелски агенти на терену, дакле са саме територије Ирана, подизали дронове и успевали да онеспособљавају иранску ПВО како би олакшали њиховој авијацији да без проблема бомбардује зацртане циљеве.

Да подвучемо црту, Израел је пре самог напада имао до перфекције све могуће локације о кретањима иранских најважнијих официра, где су им станови, скровишта, где им живе породице, где су научници који се баве нуклеарним програмима, шта тачно гађати у нуклеарним централама… На све то, све до данас, из Израела се шаљу озбиљне поруке како Израел не напада ирански народ, те да су заправо грађани Ирана браћа са њима, већ да се бори против режима, чиме заправо подстичу онај секуларни део грађанства да се побуни и да устане против верских вођа, посебно против ајатолаха Хамнеија и његовог окружења. Припрема за сваку могућу честитку, али и упозорење свакој држави на кугли земаљској шта може да јој се догоди уколико не буде водила рачуна о унутрашњој безбедности и ако контролу процеса унутар система препусти мрежи разноразних сарадника страних служби. Иран је само наизглед деловао строго, диктаторски, ауторитарно, но унутар система очито је владало расуло. Чињеница је да разне фондације које се тобоже залажу за слободу говора, мишљења, за женска права, нису могле да делују слободно унутар самог Ирана, али су своје активисте спремали ван те земље, посебно циљајући иранске студенте који су на бројним факултетима широм западних земаља и њих су после враћали у Иран са циљем да их запосле у систему и да кад дође време буду активирани.

Србија се данас суочава не баш у потпуности са сличном ситуацијом, јер ипак ми немамо верску власт, већ имамо власт проистеклу из подршке народа, но нема никакве дилеме да је протесте који нам се догађају пуних седам месеци управо повео државни сектор. Повели су они који од државе добијају плату, који су на разне начине пролазили којекакве семинаре УСАИД, НЕД, Фонда за отворено друштво, Београдског безбедносног форума, новинарске обуке по Би-Би-Сија, Балканској истраживачкој мрежи… Посебно се њихов активизам може јасно видети у правосуђу, култури, образовању и медијима, где актуелна власт нема ама баш никакве ингеренције и где је НВО сектор, читај разне обавештајне службе западних земаља, под своју шапу ставио готово читав систем. На све ако се дода активизам којекаквих „независних” агенција, које се финансирају из буџета, а не служе ама баш ничему другом до да НВО сектор убаци своје кадрове на државни буџет, мрежа је комплетирана. Доказ за ове тврдње је покушај обојене револуције, који је за сада пропао, али баш због те чињенице сама власт би морала да много тога промени и да преузме надлежности у овим областима, а да се по дубини очисти од мреже разноразних активиста који су на државном буџету, а који су очито радили како против саме власт, тако и против државе. Последњи је моменат да се крене у овом правцу, пре свега због превентиве, јер не дај Боже, можда би у случају неког сукоба могло да нам се догоди нешто слично што се догодило Ирану. Замислите само Србију неком сукобу где јој на почетку непријатељ побије комплетан војни врх. Сложићемо се, настао би тотални хаос.

Иран је некако као велика сила успео да се консолидује од дејства његове пете колоне, али питање је да ли би нека мања држава, па и Србија, у томе успела. Она је јуначки издржала хибридни рат и покушај обојене револуције који је јој био намењен, али да ли би потенцијално наметнути ратни сукоб успела да издржи, посебно када знамо колико је разграната мрежа којекаквих агената унутар нашег система, не може се са сигурношћу рећи. Зато, колико год да имамо одличне успехе на спољнополитичком плану, колико год да бележимо добре резултате у економији, по питању безбедности, посебно унутрашње, мора се много више и агилније радити и сузбијати субверзивна делатност мреже агената унутар нашег система.

*Народни посланик