Министарка Павков: Мониторинг квалитета ваздуха подигнут на највиши могући ниво

Министарка за заштиту животне средине Сара Павков изјавила је данас да је мониторинг квалитета ваздуха подигнут на највиши могући ниво и додала да када се заврши успостављање аутоматске мерне станице у Јагодини, неће постојати ни једна јединица локалне самоуправе која има статус града, а да нема покривеност аутоматском мерном станицом. 

Павков је у Скупштини Србије, током расправе о амандманима на Предлог измена и допуна Закона о заштити ваздуха, а коментаришући највећи број амандмана на мониторинг ваздуха, казала да и према директиви ЕУ агломерација представља зону са више од 250.000 становника или зону у којој живи 250.000 или мање становника, уколико је густина насељености већа од просечне у Србији или постоји повећана потреба за оцењивање и управљање квалитетом ваздуха. 

"Србија у овом моменту има у свакој агломерацији аутоматску мерну станицу. Само град Београд са Обреновцем има 36 мерних станица. На територији читаве Србије у овом моменту имамо 85 аутоматских мерних станица", казала је Павков. 

Како је рекла, када је реч о мерењу концентрације живе у Нишу на шта су посланици опозиције имали примедбе, према подацима из извештаја о оцени квалитета ваздуха, односно Градског завода за јавно здравље Ниш, не постоји податак да је нешто што је потребно да се мери на територији тог града управо жива. 

Павков је истакла да се мере основни загађујући параметри као што су оксиди, азот, сумпор, диоксид, ПМ честице, озон и угљен-моноксид, заједно са бензопиреном те да се на тај начин оцењује квалитета ваздуха. 

У ПМ честицама се, како је навела, такође прате и тешки метали. 

"Држава Србија мери и тешке метале. Извешћу тачан податак за Ниш. У Нишу се кроз праћење ПМ честица прате тешки метали олова, кадмијума и цинка", додала је. 

Поручила је да је Закон о ратификацији Минамата конвенцији прошле године ратификован у Скупштини, као и Закон о процени утицаја, о стратешкој процени утицаја, о контроли опасности од великих удеса. 

Наводећи да опозиција тада ни за један од тих закона није поднела ниједан амандман да се изузме наменска индустрија, односно војни објекти, Павков је казала да су у директивама ЕУ војни објекти и наменска индустрија изузети од закона о заштити ваздуха. 

Када је реч о заштићеним природним добрима за Град Бор, министарка је рекла да се ту морају интензивирати конкретне мере по питању смањења тешких метала и додала да је од 2015. године забележен тренд смањења загађујуће материје сумпор-диоксида. 

Павков је навела да је Министарство заштите животне средине од 2021. године уложило 241 милион у конкретне мере за заштиту ваздуха на територији града Ваљева и додала да је тај новац намењен замени котлова у јавним објектима, замени индивидуалних ложишта, уклањање дивљих депонија и пошумљавање. 

"То за Ваљево није довољно. Ми морамо још интензивније да радимо, али оно на чему сада интензивно радимо је то што завршавамо и можда најзначајнију ствар за Ваљево, а то је гасификација наменске индустрије, односно Крушика", казала је министарка. 

Како је додала, уз то ће се уклонити, санирати и рекултивисати у потпуности главна градска дивља депонија у Ваљеву. 

Павков наводи да је Србија омогућила капиталне зелене пројекте, односно изградњу регионалних центара за управљање отпадом, а конкретно за град Ваљево у плану је до краја године пуштање у пробни рад регионалних центара за управљање отпадом на Убу ка којем ће управо град Ваљево да гравитира. 

Одговарајући на примедбе опозиционих посланика на оцене квалитета ваздуха у Зрењанину, Павков је казала да је Зрењанин, према последњем извештају оцене квалитета ваздуха, сврстан у прву категорију. 

На примедбе опозиционих посланика да је власт закаснила са бригом о квалитету ваздуха, Павков каже да 2009, 2010, 2011, па чак ни 2012. године и касније није постојала ниједна конкретна мера у овој области. 

"Ми у овом моменту имамо више од четири милијарде динара уложених у област унапређења квалитета ваздуха од 2021. године, имамо на располагању 50 милиона евра које смо покренули прошле недеље како бисмо могли у најзагађенијим градовима да мењамо енергенте који су апсолутно еколошки неприхватљиви", казала је. 

Павков истиче и да су пре две године, на основу систематског дефинисања и праћења који су то јавни објекти који морају да замене енергенте, закључком владе по први пут пописани сви јавни објекти и закључак владе којим се обавезују јединице локалне самоуправе да у својим општинама и градовима мењају котлове.

Што се тиче рока професионализације процеса посебне намене, Павков је истакла да се до пре пар година у Србији није ни знало шта је професионализација процеса посебног мерења и да није постојао рок.

"Ми данас имамо рок и дефинитивно он потврђује да не може да буде нешто што се зове хитно реаговање у акцидентним ситуацијама ако није поткрепљено конкретним стандардизованим методама", додала је Павков.