По речима грађана

Да ли сте упознати са ситуацијом на светској економској сцени и какви ће бити ефекти кризе у Србији, кључно је питање које је агенција ТНТ Галуп медија протеклих месеци поставила нашим грађанима.

Светска економска криза, по мишљењу највећег броја грађана Србије, одразиће се првенствено на слабљење динара у односу на евро (60 одсто). Половина наводи да ће светска криза условити раст банкарских кредита (52), док нешто мање од половине грађана очекује и раст цена на мало (46 одсто). Сваки трећи грађанин каже да ће због светске кризе у Србију долазити мање страних инвеститора (34), док неки сматрају (14 одсто) да би могло доћи и до затварања банака. Такође, у Београду и Војводини, чешће него у другим регионима, наводи се да ће криза утицати на смањење страних инвестиција.

Истраживања још показују да половина, међу којима је највише најмлађих и најстаријих и оних са нижим или средњим образовањем, сматра да се ситуација у Србији креће у погрешном смеру. Мање је оних који сматрају да ствари иду правим током – пре свега високообразовани и студенти (37 одсто), док неки „не могу да процене” (15).

Највећи број грађана Србије своју садашњу материјалну ситуацију описује као подношљиву (43 одсто), трећина је сматра „претежно добром” (33), седам одсто чак „изузетно добром”, док је она лоша за 16 одсто грађана.

У односу на прошлу годину, половина грађана још не опажа промену финансијске ситуације у свом домаћинству. Она се погоршала највише за грађане који су до јуче говорили да им је материјална ситуација „изузетно добра” или „претежно добра”, али је интересантно да су побољшање осетили грађани који су били у лошијој материјалној ситуацији. Да ли то значи да је влада испунила нека своја обећања?

Већина је (87 одсто) упозната са кризом на светском тржишту, док сваки десети није чуо за та дешавања (11 одсто).

Грађани су у различитој мери упознати са ситуацијом на светском тржишту капитала – мушкарци боље него жене, а студенти, пензионери и запослени свакако чешће наспрам домаћица и незапослених. Образовање је такође повезано са информисаношћу – образованији боље познају ситуацију. Информисаност о наведеној теми већа је у градским него у сеоским срединама, најбоља је у Београду, а најслабија у југоисточној Србији.

На питање у којој мери ће се криза одразити на економску ситуацију у Србији, највише грађана одговара са „донекле” (46 одсто),или „у великој мери” (36). Само шест процената испитаникасматра да се светска криза уопште неће одразити ина Србију.

Мушкарци предвиђају већи утицај кризе него жене, али су оне у великој мери и неинформисане. Разлике у старосним категоријама су такође изражене – најмлађи су слабије информисани,  или имају мање негативна очекивања, док особе средњих година сматрају да ће се последице светске кризе одразити и на Србију. Највећи утицај кризе очекују особе са нижим образовањем, незапослени, становници села, као и Војвођани.

Већ у октобру висок проценат грађана је наслутио да ће се финансијска ситуација погоршавати. По њима, ефекти светске економске кризе односе се пре свега на слабљење домаће валуте у односу на евро, на скупље банкарске кредите, цена на мало, као и смањење страних инвестиција. Све у свему, грађани Србије све више стрепе да ће на „својој кожи” осетити последице кризе у наредном периоду.