Испити и ван седишта факултета

Ако су просторије факултета у којима се иначе одржавају настава и испити физички блокирани, могу ли се предавања, испитивање и оцењивање студената одржати ван седишта високошколских установа, у некој постојећој и евидентираној наставној бази или у неком новом још нерегистрованом, рецимо, изнајмљеном простору који би био акредитован по убрзаној процедури, принудно и привремено, да послужи сврси – да се испитни рокови реализују, а да се избегну потенцијални сукоби колега који су за надокнаду наставе и испита и враћање ове академске године у регуларне оквире и оних који се томе дубоко противе? Дебату на ову тему у делу стручне и опште јавности заподенуло је обавештење Националног тела за акредитацију и обезбеђење квалитета у високом образовању (НАТ). Оно у најкраћем каже да се настава и испити могу уприличити у наставним базама, односно простору који факултети већ користе у свом седишту или изван своје зграде, а који је наведен приликом последње акредитације установе. У том случају потребно је да високошколска установа достави захтев НАТ-у (у слободној форми) у коме ће навести назив наставне базе и адресу и добиће сагласност. Међутим, уколико наставне базе које користи нису обухваћене претходним акредитационим решењем, факултет мора да поднесе захтев за допуну акредитације, која подразумева измене по скраћеном поступку, ради додавања, односно укључивања и тог новог простора у важеће акредитационо решење. Притом, ова правила имају рок трајања – док се не заврше физичке блокаде акредитованих високошколских установа, како су објаснили из НАТ-а.

Део академске заједнице овај потез надлежних протумачио је као зелено светло да се испити не одржавају на факултетима, да могу да се реализују и у просторијама које не припадају високошколским установама а у којима се реализују студентске вежбе. Уз појашњење да у зависности од студијских програма који су разноврсни, и пракса може бити на разним наставним базама, међу којима су здравствене установе, вртићи и школе, хотели и ресторани, део универзитетских професора дели став да у актуелним условима у којима је регуларност ове наставне године одавно упитна „није битан квалитет наставе и испита, него привид да образовање функционише”, те да је „власт дозволила све” па и да се уз допуну акредитације по скраћеном поступку „испити могу полагати у кафани”.

Правилник о стандардима и поступку за акредитацију студијских програма прописује да се студентска пракса реализује у одговарајућим научноистраживачким установама, институтима, организацијама за обављање иновационе делатности, јавним установама, привредним друштвима, педагошким установама... Илустрације ради, стандард је да се у пољу уметности за извођење студијског програма обезбеђују посебни простори који у складу са особеностима уметничке области могу бити и радионице, атељеи, концертне, позоришне, биоскопске сале... Новим правилима, о којима су из НАТ-а обавестили високошколске установе, у пракси се омогућава факултетима да уколико због физичке блокаде не могу да реализују испите у свом здању за то искористе алтернативни простор. То подсећа и на недавно спочитавање Економском факултету Универзитета у Београду да је у јеку блокада реализовао наставу ван седишта за део студената, а да могуће и да се у трагању надлежних за незаконитостима у оваквом поступању, између осталог, изнедрило решење како да се превазиће потенцијални проблем, те је држава нашла начин да се испити одрже чак иако је зграда факултета физички блокирана.

– Заиста нисам тако размишљала, али могуће је. Ово је припрема за евентуалну ситуацију у којој би када наставно-научно веће донесе одлуку да треба организовати испит, а дође до физичке блокаде, тај испит могао да се организује у неком алтернативном простору уз поштовање стандарда, и то ће бити лакше да остваре они факултети који већ изводе наставу ван седишта. Није потребна допуна акредитације за факултете који имају регистроване просторе као наставне базе, па ако не могу да организују испит на једној да могу то да ураде на другој наставној бази, а за то им је потребна сагласност. Они факултети који до сада нису пријавили а имају просторе које иначе користе за реализацију наставе, то сада могу накнадно да учине. И то се сада тражи зато што мора да се зна где се одржава испит, у супротном испит би могао да се одржава било где и онда се поставља питање регуларности – указује за наш лист проф. др Жаклина Стојановић, декан Економског факултета, и напомиње да постоје правила о организацији и оцењивању на испиту којих се факултети морају придржавати.

Она појашњава да скраћени поступак допуне акредитације постоји, и да су то мање измене по законом прописаној процедури која се може обавити у релативно кратком року. Истиче притом да се „на Економском факултету никада испит није полагао ван зграде факултета” и да о тој могућности ни сада не размишљају.

– Искрено мислим да ће бити услова да се испити регуларно заврше у оквиру институција. Физичке блокаде у овом тренутку нема, осим на неколико факултета. Ово јесте настава у измењеним околностима и удаљеном приступу али је реална, није имитација, што се нашег факултета тиче. У просеку од прве до четврте године 50 одсто студената у онлајн учионици у реалном времену прати наставу по распореду, али имамо и оне који у одложеном термину приступају материјалима и шаљу одговоре на захтеве професора. Кад се све сабере синхроно и асинхроно код нас је преко 80 одсто студената у настави, што је јако висок проценат. Постоји начин да проверите када и како студенти раде, а да то не буде нужно само „прате моју наставу”. Ми примењујемо и синхрони и асинхрони модел да бисмо омогућили студентима да оно што је требало да савладају за три месеца сада ураде за месец и по дана и то није лако а није ни симулација образовања – наглашава Стојановићева.

Подсећа да и кад је ситуација сасвим регуларна на сваком факултету има и оних професора који такорећи на предавању причају за себе, па студенти на основу тога знају код ког професора иду на предавање с уживањем, а шта ће сами да науче, и тога је увек било и биће.

– Добар професор и онлајн даје све од себе и студенти то знају да цене. А сви студенти су – студенти. Има оних који желе да заврше годину, или оних који су у овој ситуацији заинтересовани да уз протест заврше и своје студије, и оних који су зарад својих циљева одлучили да и даље само протестују. Имамо и оне који студирају по два факултета, код нас је доста таквих који осим Економског студирају и ЕТФ, Математички, РАФ, Филозофски... То су све амбициозни млади људи који ниједног тренутка не желе да доведу у питање своју будућност и истовремено се боре на два колосека. Највећа би штета била да у овој ситуацији било ко због неких ограничења не заврши годину – поентира деканка Економског факултета.