Дојче веле: Колико је узнапредовао ирански атомски програм

Израел своје недавне нападе на иранске циљеве оправдава тиме да је Техеран сувише близу развоју атомске бомбе, што би несумњиво представљало егзистенцијалну претњу за Израел, јер је ирански режим више пута објавио да жели да уништи Израел.

Техеран, додуше, истрајава на томе да његов нуклеарни програм служи искључиво у цивилне сврхе, али велики делови међународне заједнице у томе виде и војни потенцијал, пише Дојче веле.

Цивилни нуклеарни програми усмерени су на изградњу нуклеарних електрана ради производње електричне енергије, док се код војних нуклеарних програма ради о развоју нуклеарних бојевих глава, односно о атомским бомбама.

Ирански режим стално тврди да је његов нуклеарни програм искључиво цивилне природе – и већина стручњака, као и западних обавештајних служби, слаже се да Иран тренутно заиста (још увек) не производи нуклеарно оружје.

Међутим, забрињавајућ је ниво обогаћења уранијума у Ирану - према Међународној агенцији за атомску енергију (ИАЕА), Иран је акумулирао више од 400 килограма уранијума обогаћеног на 60 одсто, а тај ниво далеко премашује оно што је потребно за цивилну производњу енергије и налази се опасно близу нивоа потребног за израду оружја.

Након обогаћења на 90 одсто, тих 400 килограма било би довољно за отприлике 10 нуклеарних бомби.

"Према ИАЕА, Иран је убрзао своје обогаћивање на 60 одсто, а уз то је интензивирано и тестирање ракета", каже у разговору за ДВ Ханс Јакоб Шиндлер, стручњак за безбедност из организације Counter Extremism Project. 

"Може се рећи да је Иран тиме хтео да побољша своју преговарачку позицију према Сједињеним Америчким Државама, али се то може тумачити и тако да се Техеран врло брзо креће према атомској бомби", рекао је он.

За сада нема доказа да је Иран обогатио уранијум на 90 одсто, али стручњаци упозоравају да би та земља са својим залихама и техничким капацитетима могла релативно брзо да достигне тај ниво.

Само неколико дана пре израелског напада, Иран је најавио пуштање у рад још једне фабрике за обогаћивање уранијума, али обогаћени уранијум сам по себи још увек није атомска бомба.

Иран би такође морао да изради и функционалну бојеву главу, као и ракету која може да је доведе до циља.

Валтер Пош, стручњак за Иран при Аустријском институту за мировну безбедност и управљање сукобима из Беча, процењује да је штета начињена у петак, када је између осталог убијено шест научника који су радили на нуклеарном програму, важнији и од убијених генерала, јер су програм пратили готово од самог почетка и имали су све научне и институционалне компетенције.

"Они играју кључну улогу, па су губици на нивоу академског и практичног знања тежак ударац", рекао је он.

Ирански нуклеарни програм датира још из 1950-их, када је тадашња прозападна влада уз помоћ САД успоставила цивилни нуклеарни програм. Након Иранске револуције 1979. године, када је власт преузела фундаменталистичка исламистичка и антизападна влада, порасла је међународна забринутост да би Техеран свој нуклеарни програм могао да искористи и у војне сврхе.

Године 2002. међународни инспектори открили су високо обогаћени уранијум у нуклеарном постројењу код Натанза, што је довело до међународних санкција, а 2015. Иран је постигао историјски нуклеарни споразум са САД и другим западним земљама, познат као Заједнички свеобухватни план деловања који је ограничио нуклеарни програм и увео строге контроле у замену за ублажавање санкција.

Међутим, амерички председник Доналд Трамп је 2018, током свог првог мандата, повукао САД из тог споразума а критиковао је временска ограничења мера и чињеницу да ирански балистички ракетни програм није био обухваћен споразумом. 

Након тога САД су поново увеле свеобухватне санкције Ирану, а као одговор, Иран је све мање поштовао споразум и знатно повећао ниво обогаћења уранијума изнад максимума од 3,67 одсто, договореног 2015. године, пише ДВ.

Од почетка другог Трамповог мандата постоје нови покушаји постизања споразума између Вашингтона и Техерана. 

Следећи састанак делегација двеју страна требало је да се одржи у недељу, 15. јуна Оману, али је отказан због актуелне ситуације.