Грађевинска индустрија и даље под притиском

Грађевински сектор у Србији, посматран као један од кључних мотора привредног раста, бележи извесно успoравање. Према подацима Републичког завода за статистику, у првом кварталу 2025. забележен је пад вредности изведених грађевинских радова на територији Србије за 1,4 одсто у текућим ценама (важе у тренутку када су радови изведени, без корекције за инфлацију), у односу на прво тромесечје 2024, док је у сталним ценама тај пад износио 5,6 одсто. Вредност изведених грађевинских радова опада у Војводини, као и у јужној и источној Србији. Индикатори који обезбеђују праћење нивоа грађевинске активности су вредност изведених радова у земљи и иностранству, завршене зграде и остале грађевине, утрошени грађевински и погонски материјал на градилиштима.

У основи овог тренда налази се више фактора, од економских до структурних, а и тржиште рада је суочено са дуготрајним проблемом недостатка квалификоване радне снаге.

Проф. Љубодраг Савић с Економског факултета у Београду сматра да су блокаде у нашој земљи утицале једним делом на грађевинске послове и уопште пад грађевинске активности.

– Када је реч о станоградњи, све више се купују половни станови, а смањује се, односно успорава градња нових, што утиче такође на грађевинску активност. Индиректно на то све утиче и мањи прилив новца у буџет Србије, а у релативном смислу, пошто тренутно не располажем апсолутним бројкама, привредна активност је повезана и са страним туристима, што је такође у осетном паду. Ту су и страни инвеститори који бирају друге дестинације. На крају, на пад грађевинске активности код нас утиче и криза која је захватила Европу. Немачка индустрија, с којом смо у тесној вези, у великој је кризи – објашњава проф. Савић и додаје да ће компликације тек настати на линији Иран–Израел, што може довести до нових проблема у светској привреди, а последично и код нас.

Аналитичари подсећају да се после пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду с већим опрезом издају грађевинске дозволе, па све процедуре у вези с тим знатно успоравају спровођење решења. Све то је индиректно утицало на пад грађевинске активности. Ипак, иако се грађевинска индустрија и даље налази под притиском, стручњаци оцењују да би током ове године могло доћи до стабилизације. Очекује се да инфлација додатно ослаби, а каматне стопе – и домаће и европске – полако крену силазном путањом. Такав сценарио би могао стимулисати нову инвестициону активност, нарочито ако се узму у обзир планирани јавни пројекти.

– Мада су инфрастуктурни пројекти били успоренији, сада долази време за њихов опоравак. Стабилизација грађевинског тржишта у Србији током 2025. јесте могућа јер се очекује смањење инфлаторних притисака пошто инфлација у Србији показује тренд успоравања, а и држава наставља да улаже у велике инфраструктурне пројекте – наводи Бојан Станић, помоћник директора Сектора за стратешке анализе Привредне коморе Србије.

И у Синдикату радника грађевинарства и индустрије грађевинског материјала Србије сматрају да би један од разлога за мању грађевинску активност могао да буде мањак радне снаге.

– Ако је смањен број издатих дозвола за грађевинарство, можда у томе има удела и то што се инвеститори одлучују да мање граде јер имају недовољно квалитетних радника – истиче Саша Торлаковић, председник синдиката.

Антрфиле

Београд против остатка земље

Занимљиво је да успоравање грађевинске активности није равномерно распоређено. Док су Београд и Шумадије забележили раст грађевинских радова у истом периоду, у готово свим осталим деловима Србије забележен је пад – од Војводине до источне и јужне Србије. Ови подаци указују на концентрацију инвестиција у престоници, док остали региони остају инфраструктурно и инвестиционо знатно пасивнији.