У Бору и плате и пензије веће од просека

Просечна нето зарада у Србији за март 2025. године износила је је 108.013 динара, док је бруто плата достигла 148.652 динара, саопштио је Републички завод за статистику. У односу на исти месец прошле године, нето и бруто зараде порасле су номинално за 11,5, а реално за 6,8 одсто. За први квартал ове године просечне зараде су увећане за 11,2 одсто номинално, односно 6,4 одсто реално, показују подаци завода. Медијална нето зарада за март износила је 81.793 динара, што значи да је половина запослених у Србији примала плату до тог износа.

Уколико се погледа табела с највишим и најнижим примањима, у врху је очекивано престоница Београд, а одмах иза град Бор, једини чији су запослени у просеку примили више од 1.000 евра, са просечном мартовском зарадом од 132.728 динара. То је одлична вест за Боране, чији просек плате у највећој мери вуче кинеска компанија „Србија Циђин копер”, јер како иначе објаснити да су на југу земље плате испод републичког просека, па запослени у Врањској Бањи примају око 72.253, а у Власотинцу – 73.867, што је упола мање од борског просека.

Ако се погледа статистика Фонда ПИО, такође се види да су мартовске пензије у граду Бору биле за око 13.322 динара више од просека који износи 50.686 динара. И сам председник Србије је недавно потврдио да зараде у Бору „носи” Рударско-топионичарски басен Бор са већим примањима од просечних, што значи да ће и у другим областима морати да се побољшавају ствари.

Иначе, у фебруару ове године је потписан анекс уговора са послодавцем „Србија Циђин копер”, који је са председницима шест репрезентативних синдиката у име послодавца потписао генерални директор „Србија Циђин копер” Ћу Гуоџу, који је и сам истакао да су плате око 6.000 запослених и пре договореног повећања далеко премашивале локални ниво прихода по глави становника и биле око 48 одсто веће од просека у Србији. Након договорене нове цене рада, просечна нето плата износиће више од 165.000 динара”, изјавио је генерални директор „Србија Циђин копер” Ћу Гуоџу.

Поред основне зараде, „Србија Циђин копер” запосленима исплаћује накнаду за топли оброк у висини 17 одсто просечне зараде у Србији, као и регрес за годишњи одмор у износу 129.600 динара годишње. Оно чиме се мало која компанија у Србији може похвалити јесу и месечни и годишњи бонуси, награде за редовност на послу, допринос безбедности и заштити животне средине, што је повољније и од онога на шта Закон о раду обавезује послодавца.

У Србији има нешто више од 30.000 оних који су запослени у сектору рударства, од чега је на ископима, у јамама и на површинским коповима око трећина тог броја. Највише запослених, око 14.500 ангажовано је у рудницима угља где су услови најтежи, улагања најмања, а плате најниже.

На експлоатацији нафте и гаса упослено је 320 особа, а у рудницима метала више од 7.000. Због ниских зарада и тешких услова рада рудари напуштају Јавно предузеће „Ресавица” и долазе у „Циђин” у Бору и Мајданпеку. Што и не чуди ако се зна да су плате у „Ресавици” нешто мало веће од минималца.