Ин­диј­ски от­клон од ра­та у Укра­ји­ни

У сво­јој сло­је­ви­то­сти, рат у Укра­ји­ни је под­ста­као ди­ја­лог из­ме­ђу За­па­да и остат­ка све­та. У од­но­си­ма Ин­ди­је и Евро­пе по­ка­за­ле су се раз­ли­чи­те иде­је о нај­ва­жни­јим пи­та­њи­ма др­жав­но­сти, без­бед­но­сти и ме­ђу­на­род­ног пра­ва, с јед­не стра­не, и о ра­ци­о­нал­ној по­ли­ти­ци с дру­ге стра­не.

Уз то, рат у Укра­ји­ни је јед­на од те­ма о ко­ји­ма је ин­диј­ски ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва Су­бра­ма­њан Џа­и­шан­кар нај­ра­зго­вор­љи­ви­ји. И увек ми­ни­стро­ви ко­мен­та­ри о ста­ву и од­лу­ка­ма Ин­ди­је у ве­зи са ра­том у Евро­пи иза­зи­ва­ју ве­ли­ку па­жњу у све­ту.

На ску­пу по­чет­ком ма­ја Џа­и­шан­кар је још јед­ном кри­ти­ко­вао европ­ске ли­де­ре што су, ка­ко је ка­зао, ли­це­мер­ни и има­ју по­кро­ви­тељ­ски при­ступ гло­бал­ном парт­нер­ству. То је у ин­диј­ским ме­ди­ји­ма про­ту­ма­че­но као ја­сан укор за­пад­ном ста­ву пре­ма ги­ган­ту с ју­га Ази­је.

Џа­и­шан­кар  је био по­себ­но оштар кад је по­ме­нуо на­сто­ја­ње Евро­пе да бу­де „стра­те­шки ауто­ном­на”. На­су­прот то­ме, ука­зао је да је Евро­па ве­о­ма за­ви­сна од спољ­них си­ла – од Сје­ди­ње­них Аме­рич­ких Др­жа­ва у по­гле­ду без­бед­но­сти, од Ки­не у тр­го­ви­ни, а од Ру­си­је због енер­ге­на­та.

Не­у­спех Евро­пе да ову за­ви­сност по­ми­ри са же­љом за стра­те­шком не­за­ви­сно­шћу ука­зу­је на ду­бљу не­до­след­ност за­пад­не спољ­не по­ли­ти­ке, сма­тра шеф ин­диј­ске ди­пло­ма­ти­је. „По на­ма, уко­ли­ко же­ли­мо да раз­ви­је­мо парт­нер­ство, мо­ра­ју по­сто­ја­ти од­ре­ђе­но раз­у­ме­ва­ње, осе­ћај­ност, уза­јам­ност ин­те­ре­са и свест ка­ко свет функ­ци­о­ни­ше”, при­ме­тио је Џа­и­шан­кар. Евро­па мо­ра по­че­ти да де­лу­је по прин­ци­пу ре­ци­про­ци­те­та да би про­ду­би­ла ве­зе с Њу Дел­хи­јем. Ти­ме је ми­ни­стар, сход­но ин­диј­ским ме­ди­ји­ма, при­кри­ве­но кри­ти­ко­вао при­ступ не­ких европ­ских зе­ма­ља ве­ли­ким ге­о­по­ли­тич­ким пре­ви­ра­њи­ма у све­ту, укљу­чу­ју­ћи и рат у Укра­ји­ни.

Џа­и­шан­кар се огла­сио по­што је Ви­со­ка пред­став­ни­ца Европ­ске уни­је (ЕУ) за спољ­ну по­ли­ти­ку и без­бед­ност Ка­ја Ка­лас оце­ни­ла да су рас­ту­ће тен­зи­је из­ме­ђу Ин­ди­је и Па­ки­ста­на алар­мант­не и за­тра­жи­ла да обе стра­не по­ка­жу уз­др­жа­ност по­сле те­ро­ри­стич­ког на­па­да у Па­хал­га­му, у ин­диј­ском де­лу Ка­шми­ра. „На­ста­ви­те ди­ја­лог да би­сте олак­ша­ли си­ту­а­ци­ју”, по­ру­чи­ла је Ка­ла­со­ва Џа­и­шан­ка­ру и па­ки­стан­ском ко­ле­ги Иша­ку Да­ну. „Еска­ла­ци­ја не по­ма­же ни­ко­ме.”

Бру­та­лан те­ро­ри­стич­ки акт и уби­ство 26 ци­ви­ла Ин­ду­са у под­руч­ју Па­хал­га­ма у ауто­ном­ном ре­ги­о­ну Џа­му и Ка­шмир по­но­во сy под­ста­кли јед­но од нај­љу­ћих ме­ђу­др­жав­них ри­вал­ста­ва на све­ту. Ин­ди­ја је оп­ту­жи­ла Па­ки­стан за по­др­шку те­ро­ри­стич­ким гру­па­ма и пред­у­зе­ла ме­ре за ди­пло­мат­ску и еко­ном­ску изо­ла­ци­ју Исла­ма­ба­да. Усле­ди­ли су по­гра­нич­ни су­ко­би вој­ски две­ју мно­го­људ­них др­жа­ва, ну­кле­ар­них си­ла. Са­да је на сна­зи до­го­во­ре­но при­мир­је.

Ме­ђу­тим, спољ­но­по­ли­тич­ки струч­ња­ци и ко­ри­сни­ци дру­штве­них мре­жа кри­ти­ко­ва­ли су ко­мен­та­ре Ка­ла­со­ве, до­жи­вља­ва­ју­ћи их као по­вла­че­ње па­ра­ле­ле из­ме­ђу жр­тве и агре­со­ра. Сма­тра се да је ЕУ хи­по­кри­тич­на у ре­ак­ци­ја­ма на ин­диј­ско-па­ки­стан­ске тен­зи­је и у оштрој су­прот­но­сти са ста­вом уни­је пре­ма ру­ско-укра­јин­ском ра­ту. ЕУ ак­тив­но по­др­жа­ва Ки­јев да се над­ме­ће с Мо­сквом у свим обла­сти­ма, би­ло вој­но или ди­пло­мат­ски, у ве­ли­кој ме­ри про­ду­жа­ва­ју­ћи рат, ми­шље­ње је у Ин­ди­ји.

Кри­ти­ча­ри су ука­за­ли на дво­ја­ке стан­дар­де Ка­ла­со­ве и „ис­ко­па­ли” ње­не ста­ре об­ја­ве „о ру­ској ин­ва­зи­ји на Укра­ји­ну” у ко­ји­ма је из­ја­ви­ла да „од­бра­на ни­је про­во­ка­ци­ја” и да је ва­жно „за­у­ста­ви­ти агре­со­ра”. „На­дам се да је Евро­па схва­ти­ла да па­ци­фи­зам са­мо оја­ча­ва агре­со­ра. Агре­сор се ни­кад не­ће за­у­ста­ви­ти уко­ли­ко не бу­де спре­чен”, пи­са­ла је Ка­ла­со­ва, та­да пре­ми­јер­ка Есто­ни­је, по­зи­ва­ју­ћи на ак­ци­ју про­тив Ру­си­је.

У дру­гој об­ја­ви Ка­ла­со­ва је бра­ни­ла вој­ну по­др­шку Евро­пе Укра­ји­ни. „Страх од еска­ла­ци­је ства­ра са­мо­о­гра­ни­че­ње. След­стве­но, не­ки твр­де да по­моћ Укра­ји­ни у од­бра­ни од агре­си­је зна­чи еска­ла­ци­ју. Од­бра­на ни­је про­во­ка­ци­ја”, по­ру­чи­ла је она.

Је­дан екс­перт за спољ­ну по­ли­ти­ку на­звао је из­ја­ву Ка­ла­со­ве бес­циљ­ном и не­е­фи­ка­сном. Дру­ги је ре­као да из­ја­ва ви­со­ке пред­став­ни­це ука­зу­је на не­зна­ње у Уни­ји о си­ту­а­ци­ји у ре­ги­о­ну, јер ди­ја­лог и ди­пло­ма­ти­ја ни­су учи­ни­ли мно­го да об­у­зда­ју пре­ко­гра­нич­ни те­рор из Па­ки­ста­на.

Не­ки су се чак по­зва­ли на по­зна­ту Џа­и­шан­ка­ро­ву из­ре­ку из 2022, кад су из Евро­пе упор­но по­ку­ша­ва­ли да убе­де Ин­ди­ју да за­у­зме чврст став пре­ма ру­ској ин­ва­зи­ји на Укра­ји­ну. „Евро­па се мо­ра осло­бо­ди­ти иде­је да су ње­ни про­бле­ми свет­ски про­бле­ми, али да свет­ски про­бле­ми ни­су и европ­ска бри­га”, ре­као је та­да ми­ни­стар на кон­фе­рен­ци­ји у Бра­ти­сла­ви.

Та­ко је Џа­и­шан­кар је­згро­ви­то ко­мен­та­ри­сао на­сто­ја­ње европ­ских зе­ма­ља да при­во­ле Ин­ди­ју за свој став пре­ма ра­ту у Укра­ји­ни, па и да би Њу Дел­хи мо­гао да се у бу­дућ­но­сти су­о­чи с про­бле­мом слич­ним укра­јин­ском у вла­сти­тим од­но­си­ма са НР Ки­ном. Па за­што Џа­и­шан­кар ми­сли да ће не­ко по­мо­ћи Њу Дел­хи­ју, ка­да Ин­ди­ја ни­је по­мо­гла Укра­ји­ни.

Џа­и­шан­кар је уз­вра­тио да Ин­ди­ја има с Ки­ном сло­же­не од­но­се, али је са­вр­ше­но спо­соб­на да се с њи­ма но­си. На­вео је и да „Ки­не­зи­ма ни­је по­тре­бан пре­се­дан би­ло где дру­где, или ка­ко да се ан­га­жу­ју или не ан­га­жу­ју с на­ма, да нам пра­ве или не пра­ве те­шко­ће”, ре­као је шеф ди­пло­ма­ти­је.

Опет, „уко­ли­ко стек­нем раз­у­ме­ва­ње и по­др­шку ши­ром све­та, то ће ми си­гур­но по­мо­ћи”, на­ста­вио је Џа­и­шан­кар, да би на­гла­сио: „Али та иде­ја да скло­пим по­сао – уђем у је­дан су­коб јер ће ми то по­мо­ћи у дру­гом, та­ко чо­ве­чан­ство не функ­ци­о­ни­ше.”

Ина­че је Ин­ди­ја до са­да сла­ла знат­ну ху­ма­ни­тар­ну и ма­те­ри­јал­ну по­моћ Укра­ји­ни. С дру­ге стра­не, Џа­и­шан­кар је при­ме­тио да Евро­па ћу­ти о мно­гим до­га­ђа­њи­ма у Ази­ји. „Узев­ши Евро­пу у це­ли­ни, за­па­њу­ју­ће не­му о мно­гим до­га­ђа­ји­ма ко­ји се де­ша­ва­ју, на при­мер у Ази­ји, мо­гли би се упи­та­ти за­што би не­ко у Ази­ји уоп­ште тре­ба­ло да има по­ве­ре­ња у би­ло шта европ­ско”, ре­ско је за­кљу­чио ми­ни­стар.

У ду­шу нај­мно­го­људ­ни­је др­жа­ве на све­ту нео­ту­ђи­во је ути­сну­та ко­ло­ни­јал­на зло­ба – бо­гат­ство Ин­ди­је је опљач­ка­но, а те­ри­то­ри­ја рас­ко­ма­да­на док је по­ку­ша­ва­ла да про­на­ђе осло­нац у раз­би­је­ној пост­ко­ло­ни­јал­ној Ју­жној Ази­ји. Ко­ло­ни­зо­ва­на Ин­ди­ја ви­де­ла је ка­ко се ње­ни вој­ни­ци бо­ре и уми­ру ра­ме уз ра­ме са са­ве­зни­ци­ма у два свет­ска ра­та, да би на њу па­ла нај­ве­ћа те­жи­на кар­то­граф­ских гре­ша­ка или су­о­ча­ва­ње са санк­ци­ја­ма За­па­да 1974. и 1998. што је из­ве­ла ну­кле­ар­не про­бе. У све то утка­на, на­во­де у Њу Дел­хи­ју, рав­но­ду­шност За­па­да пре­ма без­бед­но­сним пи­та­њи­ма Ин­ди­је, на за­пад­ној и ис­точ­ној стра­ни пот­кон­ти­нен­та.

Џа­и­шан­кар (70 го­ди­на), по­ли­ти­чар, пи­сац и ди­пло­ма­та, слу­жи као 30. ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва у Вла­ди Ин­ди­је од 2019. Нај­ду­го­веч­ни­ји је ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва Ин­ди­је по­сле пр­вог пре­ми­је­ра Џа­ва­хар­ла­ла Не­хруа, на тој функ­ци­ји свих 17 го­ди­на свог ман­да­та. Џа­и­шан­кар је за ви­ше од 38 го­ди­на ди­пло­мат­ске ка­ри­је­ре, за­по­че­те слу­жбо­ва­њем у Мо­скви, био и ам­ба­са­дор у Син­га­пу­ру, Че­шкој, НР Ки­ни, те САД.

Оце­на је да Џа­и­шан­ка­ро­ви на­сту­пи од­ра­жа­ва­ју ин­диј­ску ду­го­трај­ну по­зи­ци­ју не­свр­ста­но­сти и ви­ше­стра­но­сти. Исти­на, он у ко­мен­та­ри­ма че­сто на­зи­ва Не­хру­о­ву спољ­ну по­ли­ти­ку иде­а­ли­стич­ком, на­ив­ном или нео­д­го­ва­ра­ју­ћом су­ро­вој ствар­но­сти гло­бал­не по­ли­ти­ке си­ле. Па опет, по ми­шље­њу не­ких до­ма­ћих ана­ли­ти­ча­ра, Џа­и­шан­кар мо­жда ви­ше не­го ије­дан ње­гов прет­ход­ник од­ра­жа­ва кон­ти­ну­и­тет са Не­хру­о­вом ди­пло­ма­ти­јом.

Не­хру­о­ву спољ­ну по­ли­ти­ку ка­рак­те­ри­са­ли су же­ља за стра­те­шком ауто­но­ми­јом, за гло­бал­ним вођ­ством и ис­ти­ца­ње ци­ви­ли­за­циј­ског иден­ти­те­та Ин­ди­је. Био је усред­сре­ђен на не­свр­ста­ва­ње, од­ба­ци­ва­ње по­ли­ти­ке за­сно­ва­не на рав­но­те­жи сна­га, уве­рен у мул­ти­ла­те­ра­ли­зам... На­гла­ша­вао је ја­ча­ње ути­ца­ја ско­ро де­ко­ло­ни­зо­ва­них зе­ма­ља и до­жи­вља­вао Ин­ди­је као мост из­ме­ђу све­то­ва, што су би­ли ме­ђу те­ме­љи­ма бу­ду­ће са­рад­ње Југ–Југ. Џа­и­шан­кар, де­лу­ју­ћи у пот­пу­но дру­га­чи­јем ге­о­по­ли­тич­ком окру­же­њу, на­ста­вља да но­си ову ба­кљу на­пред.