Субота, 19.07.2025. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ивана Башић излаже у Салону Музеја савремене уметности

(foto: Jesper Lund)

Изложба „Metempsychosis“ уметнице Иване Башић биће отворена 20. јуна у 19 часова у Салону Музеја савремене уметности у Београду. Кустоси изложбе су Мирослав Карић и Злата Вучетић, која је и ауторка пратећег текста изложбе. Продуценткиња изложбе је Наташа Лазић. Дан након отварања, 21. јуна у 18 часова биће организовано и прво јавно вођење кроз изложбу уз присуство уметнице и двоје кустоса. Самостална изложба нових радова Иване Башић представља јединствен епистемолошки пејзаж постхуманог тела које се појављује као постбиолошки реликт – крхко, али неумољиво, у процесу онтолошке мутације. Изложене скулптуре и цртежи истражују постхуманистичку визију човековог еволуирања при чему уметничко дело постаје материјално упориште за спекулације о телу — не као стабилном референтном оквиру идентитета, утемељеног на чврстим контурама, већ као променљивој супстанци кроз коју се промишља могућност опстанка у условима радикалних трансформација.

Уметничин третман материјала, наглашава експресивност и психолошку тензију представе, изазивајући осећања дубоког немира и егзистенцијалне упитаности. Радови, настали у медијима попут воска, стакла, смоле, нерђајућег челика, бронзе и алабастера, граде хибридне форме, флуидна, биомеханичка тела, која обитавају у границама између емпиријског и метафизичког.

Фигуре које настањују Иванин имагинариј нису људске, оне су химеричне, делимично инсектоидне, делимично машинске, узнемирене мноштвом перфорираних облика, чиме садржај добија посебно наглашен надземаљски предзнак. Осцилирајући између хоминидног, машинског, минералног и посторганског, ни живе, ни мртве, већ у лиминалном стању, оне визуализују материју који мисли, осећа и траје изван човека. Тела Иване Башић су тела у сталном постајању – мутантна, непостојана и брутална, људска и нељудска, жива и после живота, између форме и њене ерозије. 

У основи ове праксе налази се дубоко лично сведочанство о рату, прогонству и колективној трауми Балкана изазваној распадом Југославије, при чему уметница користи постхуманистичку перспективу како би отворила питања о начинима на које притисак и деструкција обликују не само ткиво тела, већ и субјективитет пер се. Фрагилном фигуром, трошношћу живог организма у изразитом егзистенцијалном грчу али и његовом пркосном жилавошћу и одолевању смрти, Башић антиципира истовремено посрнућа и трагику датог времена, гротеску рата и разарања човека у лику и облику. Ипак, у њеним скулптурама брутално и рањиво сусрећу се без хијерархије; у изобличеном се проналази лепота; у насиљу нежност, чиме уметница поништава дихотомију између узвишеног и монструозног. Скулптуралне форме, које евоцирају рањива, измучена и постхумано реконфигурисана тела, нису настале као покушај бекства од стварности, већ као њен ехо — оне представљају глас тела које је преживело, растворило се и поново саставило, по принципу солве ет цоагула, како би понудило другачију визију постојања.

У том кључу, уметница не ствара фигуре које представљају, већ алхемијске ентитете који активно пролазе кроз процес телесно-духовне трансмутације. То је простор између контроле и препуштања, између унутрашњости тела и његових физичких граница, између енергетске повезаности и естетске сублимације, и као такав представља радикални чин ослобађања од линеарног времена, од појмова порекла и узрока.

Изложба ће бити отворена до 31. Августа.

Ивана Башић (39) дипломирала је на Универзитету у Београду, а магистрирала у Њујорку. Од доласка у САД, Ивана Башић је стекла значајну критичку и институционалну подршку на међународном нивоу, излажући своја дела у бројним релевантним институцијама у свету, између осталог, у Њујорку, Берлину, Монпељеу, Паризу, Амстердаму, Прагу, Талину...Њена дела налазе се у колекцијама музеја Витни, колекцији МО.КО Монтпеље, колекцији Бангкок Кунстхале, као и у бројним приватним колекцијама. Рођена је и одрасла у Београду, живи и ради у Њујорку од 2010. године.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.