Ивана Башић излаже у Салону Музеја савремене уметности

Изложба „Metempsychosis“ уметнице Иване Башић биће отворена 20. јуна у 19 часова у Салону Музеја савремене уметности у Београду. Кустоси изложбе су Мирослав Карић и Злата Вучетић, која је и ауторка пратећег текста изложбе. Продуценткиња изложбе је Наташа Лазић. Дан након отварања, 21. јуна у 18 часова биће организовано и прво јавно вођење кроз изложбу уз присуство уметнице и двоје кустоса. Самостална изложба нових радова Иване Башић представља јединствен епистемолошки пејзаж постхуманог тела које се појављује као постбиолошки реликт – крхко, али неумољиво, у процесу онтолошке мутације. Изложене скулптуре и цртежи истражују постхуманистичку визију човековог еволуирања при чему уметничко дело постаје материјално упориште за спекулације о телу — не као стабилном референтном оквиру идентитета, утемељеног на чврстим контурама, већ као променљивој супстанци кроз коју се промишља могућност опстанка у условима радикалних трансформација.

Уметничин третман материјала, наглашава експресивност и психолошку тензију представе, изазивајући осећања дубоког немира и егзистенцијалне упитаности. Радови, настали у медијима попут воска, стакла, смоле, нерђајућег челика, бронзе и алабастера, граде хибридне форме, флуидна, биомеханичка тела, која обитавају у границама између емпиријског и метафизичког.

Фигуре које настањују Иванин имагинариј нису људске, оне су химеричне, делимично инсектоидне, делимично машинске, узнемирене мноштвом перфорираних облика, чиме садржај добија посебно наглашен надземаљски предзнак. Осцилирајући између хоминидног, машинског, минералног и посторганског, ни живе, ни мртве, већ у лиминалном стању, оне визуализују материју који мисли, осећа и траје изван човека. Тела Иване Башић су тела у сталном постајању – мутантна, непостојана и брутална, људска и нељудска, жива и после живота, између форме и њене ерозије. 

У основи ове праксе налази се дубоко лично сведочанство о рату, прогонству и колективној трауми Балкана изазваној распадом Југославије, при чему уметница користи постхуманистичку перспективу како би отворила питања о начинима на које притисак и деструкција обликују не само ткиво тела, већ и субјективитет пер се. Фрагилном фигуром, трошношћу живог организма у изразитом егзистенцијалном грчу али и његовом пркосном жилавошћу и одолевању смрти, Башић антиципира истовремено посрнућа и трагику датог времена, гротеску рата и разарања човека у лику и облику. Ипак, у њеним скулптурама брутално и рањиво сусрећу се без хијерархије; у изобличеном се проналази лепота; у насиљу нежност, чиме уметница поништава дихотомију између узвишеног и монструозног. Скулптуралне форме, које евоцирају рањива, измучена и постхумано реконфигурисана тела, нису настале као покушај бекства од стварности, већ као њен ехо — оне представљају глас тела које је преживело, растворило се и поново саставило, по принципу солве ет цоагула, како би понудило другачију визију постојања.

У том кључу, уметница не ствара фигуре које представљају, већ алхемијске ентитете који активно пролазе кроз процес телесно-духовне трансмутације. То је простор између контроле и препуштања, између унутрашњости тела и његових физичких граница, између енергетске повезаности и естетске сублимације, и као такав представља радикални чин ослобађања од линеарног времена, од појмова порекла и узрока.

Изложба ће бити отворена до 31. Августа.

Ивана Башић (39) дипломирала је на Универзитету у Београду, а магистрирала у Њујорку. Од доласка у САД, Ивана Башић је стекла значајну критичку и институционалну подршку на међународном нивоу, излажући своја дела у бројним релевантним институцијама у свету, између осталог, у Њујорку, Берлину, Монпељеу, Паризу, Амстердаму, Прагу, Талину...Њена дела налазе се у колекцијама музеја Витни, колекцији МО.КО Монтпеље, колекцији Бангкок Кунстхале, као и у бројним приватним колекцијама. Рођена је и одрасла у Београду, живи и ради у Њујорку од 2010. године.