Жељко Џек Димић: Људи покажу ко су када имају неку моћ

Гост „Политикиног“ подкаста „Здрав животни водич са Данијелом Давидов Кесар“ je Жељко Џек Димић, глумац у САД. Рођен је у Босанској Дубици, студирао је у Београду, а пут га је преко Чешке и Шведске, одвео у Америку, у Њујорк и где је уписао чувену глумачку академију - Институт „Ли Стразберг“. Имао је око 100 улога на филму, телевизији и у позоришту, а наши грађани су могли да га гледају и у веома популарним америчким серијама. У ролама сада игра Американце, што је малом броју његових колега који нису рођени у САД пошло за руком…

Он је у подкасту истакао да тренутно у Србији снима две серије, о Михајлу Пупину и Јосипу Брозу Титу, и да му је драго кад год добије прилику да ради свој посао у Београду, који сматра својим градом. Три пута је покушавао да упише ФДУ али безуспешно, па је уписао агроекономију на Пољопривредном факултету у Земуну, где је завршио три године, а онда је кренуо рат и распад Југославије…

– Сећам се да ми је отац рeкao: „Сине, долазе неки ружни ветрови, веома хладни, и за душу, и за све оно што поседујемо, и за наше мисли. Гледај да те не ишамарају, па да се кајеш што си пристао на њих“. И то ми је много значило кад сам доносио одлуку да одем одавде. И ја сам му захвалан. Јер ми је он спасао живот. Многи велики људи које сам срео а који су успели у животу - остали су људи, нису се променили. Мој отац је увек говорио да се људи не мењају, већ да само покажу ко су и шта су кад дођу у позицију да имају неку моћ – истакао је Димић.

Након годину дана боравка у Шведској, где је каже имао комфоран живот, отишао је у Праг. Радио је разне послове, продавао је жетоне за билијар и пиће… Али је стално имао у глави жељу да се „дочепа“ Америке, јер је знао да је то, ипак, земља странаца и да је Њујорк космополитски град. Након око две године успео је у томе.

– Нисам могао да одем са пасошем СФРЈ, али сам отишао с холандским, који су му неки људи направили. Морао сам да одиграм прву улогу – да глумим Холанђанина и „прођем“ контроле на аеродромима у Чешкој и у САД. Имао сам само 26 долара у џепу кад сам слетео на аеродром у Америци – открива Димић.

Године 2008. добио је прву главну улогу у филму „У име сина“, који је победио на 22 међународна филмска фестивала и био је номинован за „Оскара“ у категорији кратког играног филма. Популарност су му донеле серије „Ред и закон“, „Касл“, „Ургентни центар“…

– Нисам срео глумца који не воли да ради. Ја волим свој посао, изабрао сам то још као дете. Нисам знао шта ће се десити, да ли сам успео у томе. Што је рекла чувена Џејн Фонда: „Кад се попнемо на врх брда, онда је следећа станица низ брдо“. Ја не желим да ми се то деси, ја „радим“ сваку улогу као да никад нисам радио пре тога и као да више никад после те улоге ниједну нећу одиграти. То је заслуга мојих професора који су ме научили не само занату већ и приступу професији, да је она несвршена категорија, да ту нема стајања док једноставно не одемо са ове планете и док нас служи наш једини инструмент који имамо - ум, душа и тело – нагласио је гост нашег подкаста за кофа је сваки дан у коме не научи нешто ново отишао узалуд.

ПОГЛЕДАЈТЕ ЈОШ