Урбане панораме и фасаде на сликарском платну

Ка­ко вре­ме и про­стор ути­чу на умет­нич­ку има­ги­на­ци­ју ака­дем­ске сли­кар­ке Ма­ри­је Пу­зи­га­ће, мо­же да се ви­ди на ње­ној из­ло­жби „Вре­ме и про­стор” ко­ја је отво­ре­на у Ку­ћи Ђу­ре Јак­ши­ћа.

– По­став­ка пред­ста­вља низ сли­ка ур­ба­них па­но­ра­ма, мир­них зи­ди­на и улич­них фа­са­да, сле­пих и не­мих при­зо­ра за­у­ста­вље­них у вре­ме­ну и  про­сто­ру. Сли­ке су ра­ђе­не ком­би­на­ци­јом акрил­них бо­ја и па­сте­ла – об­ја­сни­ла је аутор­ка. Она ис­ти­че да је у ра­ду би­ла ин­спи­ри­са­на ат­мос­фе­ром све­тло­сти у раз­ли­чи­тим пе­ри­о­ди­ма, а ко­ри­сти­ла је ши­ро­ку па­ле­ту јар­ких бо­ја ко­је до­ми­ни­ра­ју на сли­ка­ма.

Умет­ни­ца от­кри­ва да је мо­тив не ин­те­ре­су­је као це­ло­вит до­га­ђај, не­го га по­сма­тра као ма­не­вар­ско под­руч­је на ко­ме во­ђе­на сли­кар­ском има­ги­на­ци­јом тра­га за не­по­зна­тим. Та­ко, про­цес сли­ка­ња до­жи­вља­ва као чин за­у­ста­вља­ња вре­ме­на у про­сто­ру.

Ма­ри­ја Пу­зи­га­ћа за­вр­ши­ла је ма­стер сту­ди­је сли­кар­ства на Фа­кул­те­ту ли­ков­них умет­но­сти. Члан је УЛУС-а, из­ла­га­ла је на са­мо­стал­ним и груп­ним жи­ри­ра­ним из­ло­жба­ма. Ра­ди­ла је као про­фе­сор­ка ли­ков­не кул­ту­ре, а ње­ни ра­до­ви се на­ла­зе у при­ват­ним ко­лек­ци­ја­ма у Ср­би­ји и ино­стран­ству. Њен ства­ра­лач­ки опус уз сли­ка­ње и цр­та­ње, об­у­хва­та и ико­но­пи­са­ње, а ба­ви се и ви­зу­ел­ним ис­тра­жи­ва­њем про­сто­ра и фор­ме ко­ри­сте­ћи са­вре­ме­ни сли­кар­ски из­раз. Из­ло­жба се мо­же по­се­ти­ти до 28. ју­на.