Важне животне промене прво на мрежама, а тек онда породици

Колика је усамљеност међу миленијалцима у Србији показује податак да  29 одсто пријављује побољшање менталног здравља захваљујући дигиталним пријатељствима. Ипак, прекомерна онлине ангажованост повећава ризик од искривљеног представљања. Истовремено 10 одсто пријављује негативне ефекте због учешћа у онлине заједницама

64 одсто је упознало особу на мрежи која је искривила или погрешно представила свој идентитет, док 31 проценат изјављује да објављује важне животне промене прво на мрежама, а тек онда уживо блиским пријатељима и породици. Интересантно је и да 66 одсто њих каже да ипак лакше  развијају искрена пријатељства и романтичне везе кроз личну комуникацију.

Усамљеност је све већи проблем међу миленијалцима, јер најновија истраживања показују да се 57 одсто младих Европљана осећа умерено или чак озбиљно усамљено. Ова појава може подстаћи миленијалце да се окрену дигиталним просторима како би надокнадили недостатак традиционалних облика социјализације, попут дружења на послу и окупљања уживо.

Ново истраживање компаније „Касперски”  о начину на који миленијалци у Србији користе дигиталне платформе открива да отприлике 23 одсто њих наводи да им је ангажман у онлине заједницама позитивно утицао на ментално здравље и опште благостање. На глобалном нивоу, овај одговор је дало чак 29 процената испитаника. Ипак, претерано укључивање у дигиталне заједнице може повећати ризик од искривљеног представљања и површних интеракција.

Истраживање показује да се 44 одсто њих може сматрати „активним учесницима” у онлине заједницама, јер свакодневно проводе најмање три сата на платформама попут интернет форума, друштвених мрежа и гејминг заједница. За неке од њих, ови виртуелни простори представљају кључан извор утехе и друштва – нарочито у тренуцима усамљености.

Рут Гест (Рутх Гуест), сајберпсихолошкиња и оснивачица игре за безбедност на друштвеним мрежама Серша, објашњава да су се дигитални простори развили у места где миленијалци могу да истражују, уче и повезују се са истомишљеницима. Када се користе промишљено и уз одговарајуће безбедносне мере, друштвене мреже могу бити снажан савезник у очувању менталног здравља. Оне нуде простор за самоизражавање, осећај припадности и чак креативну инспирацију. Међутим, важно је запамтити да користи које долазе из ових заједница зависе од одржавања равнотеже.

Ипак, ризици се не смеју потценити. Осам процената испитаника у Србији наводи да је учествовање у онлине заједницама имало негативан утицај на њихово ментално здравље. Ово истраживање показује да миленијалци трагају за лајковима, дигиталном повезаношћу и потврдом на мрежи. Готово трећина (31 одсто) миленијалаца из Србије изјављује да објављује важне животне промене – попут раскида, унапређења на послу или пресељења на друштвеним мрежама пре него што о томе обавесте најближе чланове породице и пријатеље лично.

Упркос интензивној употреби дигиталних платформи за дељење личних достигнућа, истраживање показује да пријатељства ван мреже и даље имају снажну привлачност. У просеку, миленијалци наводе да имају око седам блиских, значајних онлине веза, у поређењу са приближно 14 пријатељстава у стварном свету.

Миленијалци препознају да се истинско поверење и разумевање лакше граде кроз директну интеракцију у којој су присутни сви вербални и невербални сигнали у реалном времену.