У Србији годишње око 350 особа оболи, а 200 премине од дифузног Б-крупноћелијског лимфома

Едукативним скупом у Београду, представници Удружења „ЛИПА“ желели су да подигну свест јавности о болести под називом дифузни Б-крупноћелијски лимфом и проблемима са којима се суочавају пацијенти и њихове породице, али и да укажу на значај раног откривања, препознавања симптома и адекватног лечења пацијената са ДБКЛ-ом, најчешћим агресивним подтипом Нон-хочкинског лимфома.

Стручњаци су говорили о болести, дијагностици и иновативним терапијским модалитетима који се користе у лечењу пацијената са дифузним Б-крупноћелијским лимфомом, чију дијагнозу у Србији на годишњем нивоу добије око 350 особа, а близу 200 премине.

Откривање и започињање лечења у што ранијој фази болести спречава озбиљније здравствене компликације и прогредирање болести, а самим тим и шансе за излечењем су веће.

- Како дифузни Б-крупноћелијски лимфом, представља агресивну форму Нон-хочкиновог лимфома, уколико није укључена адекватна терапија, болест углавном завршава смртним исходом. Трећина лечених пацијената неће доживети пет година након постављања дијагнозе. Тренутним терапијским стандардом око 40 одсто пацијената релапсира или је рефракторно на прву линију лечења дифузног Б-крупноћелијског лимфома. Досадашња терапија не испуњава потребе свих пацијената и данас су применом иновативне терапије шансе за излечењем још веће. Један од терапијских циљева у првој линији лечења дифузног Б-крупноћелијског лимфома представља смањење ризика од прогресије болести као и смањење процента примарно рефракторних пацијената, што последично смањује могућност лошијих исхода лечења пацијената у наредним линијама лечења. Такође, применом иновативне терапије у првој линији лечења смањује се учесталост примене наредних линија лечења у односу на тренутно доступне терапије – истичу у Удружењу „Липа“.

У Удружењу додају да дифузни Б-крупноћелијски лимфом као агресивна форма лимфома захтева најефикаснију терапијску опцију у свим линијама лечења, а нарочито у првој линији, када су највеће шансе да се спречи појава релапса болести и очува квалитет живота.

-Тренутно доступне терапије у Србији доводе до излечења само код одређеног броја пацијената, а поред тога су праћене ризиком за настанак озбиљних нежељених ефеката. Ефикасност иновативне терапије у првој линији лечења има директан утицај на значајно повећање шансе за излечење у односу на тренутно доступне терапије, при чему је и ризик за настанак озбиљних нежељених ефеката значајно мањи. У Србији, иновативна терапија је доступна само у каснијим фазама лечења, док је у земљама региона већ део стандарда лечења у првој линији.  Према подацима Европског удружења, инциденца ДБКЛ-а је слична у већини европских земаља, и земљама у региону, али је стопа морталитета у Србији повећана, вероватно због ограничене доступности терапија. Ово указује на хитну потребу за иновативним терапијама у првој линији лечења ради смањења смртности – кажу у Удружењу „Липа“.

Доступност информација, дијагностичких метода и савремених терапијских опција од кључног су значаја за осигуравање права пацијената на најбоље могуће лечење.