На помолу побољшање односа Турске и Јерменије

Премијер Јерменије Никол Пашињан данас стиже у посету Анкари, што многи оцењују као историјску прекретницу у односима две земље. Они опрезнији упозоравају да не треба доносити исхитрене закључке пошто две суседне земље годинама немају дипломатске односе, да их још увек оптерећују многи историјски проблеми.

Овој посети претходио је телефонски разговор председника Реџепа Тајипа Ердогана и премијера Никола Пашињана у коме су они, како сазнају медији у Истанбулу, изразили спремност за наставак дијалога и процеса који би довео до нормализације односа између две суседне земље које деценијама немају амбасаде у Анкари и Јеревану.

„Процес нормализације је коначно отворен али он неће ићи брзо ни лако пошто две земље имају бременито наслеђе прошлости”, упозоравају у дипломатским круговима на које се позивају медији у Истанбулу.

Премијер Пашињан је први пут посетио Турску у јуну 2023. године, када је присуствовао устоличењу Ердогана у фотељу шефа државе. Био је то први сусрет званичника две земље од 2009. године, када је тадашњи председник Турске Абдулах Гул посетио Јереван.

Када се почетком последње деценије прошлог века распао Совјетски Савез, Анкара је међу првима признала Јерменију. Али дипломатски односи још нису успостављени због спора око статуса покрајине Нагорно-Карабах и геноцида који је током Првог светског рата и распада османске империје извршен над Јерменима који су живели у Анадолији.

Анкара је од првог дана подржавала Азербејџан у борби за повратак провинције Нагорно-Карабах. Турска је заправо, како се процењује, одиграла кључну улогу у недавним сукобима између Јеревана и Бакуа, после којих се та кавкаска провинција „вратила кући”, стављена је под контролу Азербејџана. То се могло очекивати пошто у Анкари често кажу: „Ми и Азери смо један народ који игром историјских околности живи у две земље.”

У Анкари и Јеревану су коначно почели да схватају да су као суседне земље „осуђени” на сарадњу. Одредиле су специјалне дипломатске изасланике који раде на нормализацији и успостављању дипломатских односа и међусобне сарадње. Досад је договорено да границе две земље могу да прелазе страни држављани и дипломате.

Сада се са интересовањем очекује како ће две земље наћи заједнички језик у вези са спором због геноцида који је пре више од сто година извршен над Јерменима који су тада живели у Анадолији. У Јеревану су досад упорно тврдили да је тада убијено више од милион и по Јермена. У Анкари упорно одбацују те оптужбе јер би то могло да отвори многа болна питања пре свега у вези с повраћајем огромне имовине која је тада отета припадницима тог народа, побијеног или избеглог из Турске.

У Анкари то оповргавају. Признаје се, додуше, да је тада можда страдало неколико стотина хиљада Јермена, али тврде да то није био геноцид. Тада су, како се објашњава, гинули сви: и Турци, и Грци, али то, сматрају, није био смишљени погром народа. Геноцид над Јерменима у Турској досад је признало више од двадесет земаља: Русија, Француска, Грчка, Шведска, Канада, Аргентина, амерички Сенат. То је урадио и Европски парламент, што је у Анкари изазвало оштра реаговања.