Изложба „Југословенски период Ликовне колоније Сићево”

Изложба „Југословенски период Ликовне колоније Сићево – избор дела из фонда Галерије СЛУ Ниш” отворена је у Галерији 73 на Бановом брду, поводом обележавања Дана ове галерије, која са Галеријом савремене ликовне уметности Ниш, почиње међуинституционалну сарадњу.

Организатори подсећају да се у овом периоду навршава 120 година од оснивања Прве југословенске уметничке колоније. Родоначелница српске модерне, сликарка Надежда Петровић и њене колеге из минхенских дана школовања, окупљени око идеје културног уједињења јужнословенских народа, доласком у село на југу Србије и радом у пленеру оставили су значајну тековину овом делу земље. Идеја о боравку уметника сваког лета у Сићеву није заживела, па је под називом Ликовна колонија Сићево обновљена шест деценија касније и од тада се у континуитету одржава до данас. У раду ове сада јавне градске манифестације учествовало је 545 домаћих и страних аутора различитих генерација и стилских опредељења, који су колекцију Галерије обогатили са 912 слика, графика, нових медија и скулптура. Ова дела представљају трајну вредност и значајно су културно наслеђе града.

Доректорка галерије 73, Мирела Пудар, истакла је поздрављајући учеснике и бројну публику, да изложба посвећена недавно преминулој Љубици Буби Миљковић, која је идејни творац ове изложбе код нас. О значају изложбе говорили су Ђорђе Кадијевић, који је шездесетих година прошлог века, учествовао на Колонији као кустос, и Емилија Ћоћић Билић, ауторка изложбе и кустоскиња. Овој уметници и Галерији савремене ликовне уметности Ниш, домаћин догађаја, Галерија 73 доделила је признања, а признање су добили и млади тенор Немања Црнатовић и новинарка Маша Ђорђевић, са Телевизије К1.

–Јубилеј је прилика да се увидом у богату, брижљиво формирану колекцију од седамдесетих година до данас, укаже на значај оновременог уметничког подухвата и у контексту ширег културног простора, традиције, друштвених и политичких прилика, сагледа утицај на савремена уметничка промишљања, схватања ликовности и одјеке у стваралаштву. Концепт поставке у Галерији 73 одражава идеју заједништва и југословенства кроз одабир слика и скулптура насталих у време постојања Југославије и учешћа аутора из бивших република.

Уметницима је пријала слобода и рад под отвореним небом, па су подстакнути окружењем, сићевачким крајоликом, лепотама клисуре, стена, и раскошном палетом боја, сопствене импресије и визуелне сензације, свако на себи својствен начин, примењујући индивидуални ликовни израз, уткали у своје радове (Миленко Шербан, Михајло Петров, Стојан Трумић, Чедомир Крстић, Божа Илић, Стојко Стојковић, Мирослав Анђелковић, Перица Донков, Велизар Крстић, Миодраг Протић, Момчило Антоновић, Коста Брадић, Рада Селаковић). Појединим ауторима као полазиште у истраживању и изражавању личних промишљања послужило је богато културно-историјско наслеђе овог краја (Иван Табаковић, Бата Михаиловић), дијалог природе са историјском и уметничком баштином (Младен Србиновић, Чедомир Васић, Томаж Кржишник) или су преиспитујући унутрашње светове у идиличне пределе уносили дозу мистике (Бојан Бем, Реџеп Фери), и маштовито, готово онирачно се препуштали свету бајки и митологије (Радомир Рељић). Сићево је пак за неке било прилика да у новој средини, не комуницирајући утиске непосредног окружења, изразе сопствену заокупљеност и критички став према социјалним и друштвено - политичким приликама (Мића Поповић, Зоран Павловић), рационалан и аналитичан приступ у духу нове геометрије (Стојан Ћелић, Бора Иљовски, Борко Лазески) или експресивне представе доживљеног (Велизар Крстић, Петар Мазев).

На изложби су заступљени радови вајара настали током седамдесетих и осамдесетих година прошлог века. Обликујући углавном у традиционалним материјалима, у оквирима фигурације, свој израз су пронашли у класичној анатомској (Александар Шакић, Виљем Јакопин) или архетипској форми (Никола Антов), вешто комбинујући облике у оквирима геометријске стилизације (Момчило Крковић) или сугестивно разбијајући класично виђење скулптуре уз ексериментисање савременијим материјалима (Олга Милић) до приказа сведених асоцијативних облика (Иван Фелкер, Душан Донков, Никола Њирић).

Представљањем слика и скулптура истакнутих протагониста југословенске ликовне сцене, у извесној мери сагледано је деловање јединственог културног простора и значаја који је, поникла на тековинама Прве југословенске уметничке колоније, имала Сићевачка колонија. Њена племенита мисија и вредност обавезују на чување традиције, брижљиву селекцију учесника, адекватну бригу и чување експоната као и стварање могућности за њихову презентацију у већем обиму – поручили су организатори догађаја.

Поставка се може погледати до првог јула.