Зашто су савети тиктокера о менталном здрављу опасни

Више од половине најпопуларнијих снимака који нуде савете о менталном здрављу на мрежи „Тикток” садрже дезинформације, показало је истраживање листа „Гардијан”, чији су новинари одлучили да сто најпопуларнијих видео-снимака објављених под хештегом „савети за ментално здравље” поделе са психолозима, психијатрима и академским стручњацима. Након анализе прегледаних снимака, ови стручњаци утврдили су да 52 од 100 видео-снимака који нуде савете о суочавању са траумом, неуродивергенцијом, анксиозношћу, депресијом и тешким менталним болестима, садрже неке дезинформације, док су многи други били нејасни и некорисни.

Међу саветима налазе се и информације типа „конзумација поморанџи под тушем смањује анксиозност”, а многи инфлуенсери нуде и „методе за лечење трауме” у року од сат времена. Осим тога, бројни тиктокери промовишу и коришћење суплемената као што је шафран, магнезијум глицинат и „свети” босиљак, за које тврде да су благотворни по ментално здравље. „Тикток” је уклонио видео-снимке који су одвраћали особе од тражења медицинске помоћи или су промовисали опасне третмане и истакао да сарађује са Светском здравственом организацијом и британском Националном здравственом службом на ширењу позитивних информација о овој теми. Да су опасности са „Тиктока” схватили и представници естаблишмента потврђује и изјава портпарола британске владе, који је рекао да министри предузимају мере за смањење утицаја штетног дезинформативног и погрешног садржаја на мрежи.

У нашој земљи, као што је познато, не постоје закони који уређују „рад” тиктокера и лајфкоучева који доминирају друштвеним мрежама и који, осим савета о моди, шминкању и путовањима, нуде и прегршт савета о менталном здрављу и самопомоћи у ситуацијама депресије, анксиозности, проблема у партнерским везама или тегоба у односима са децом различитог узраста. Иако су се струковна удружења често оглашавала овим поводом, упозоравајући на пропаганду о менталном здрављу која се шири друштвеним мрежама, психолог и психотерапеут Ана Влајковић истиче да је веома опасно када особа која прати савете о шминкању и стајлингу од омиљеног инфлуенсера почне да верује његовим или њеним саветима о менталном здрављу.

„Ми имамо потребу да себе прогласимо за експерта у неком пољу ако смо прошли кроз неко тегобно животно искуство. Као што особе које су победиле карцином често дају савете како се треба борити са малигним тумором и понекад дозвољавају себи да другима постављају онлајн дијагнозе, тако и особе које су имале депресивне епизоде или проблеме у везама, постају експерти за токсичне нарцисе или депресију. Опасност лежи у томе што је наше ментално здравље веома крхко и погрешни савети могу да нас гурну у озбиљно погоршање, да је онда потребна помоћ психијатра и фармакотерапије. Примера ради, ја неким клијентима никада не саветујем јогу или медитацију, јер у стање дубоке регресије не могу да их уводе нестручне особе, зато што знам да неки од њих неће моћи да се врате из тог стања уз помоћ лаика”, истиче наша саговорница.

Она апелује на новинаре да пре давања медијског простора увек питају лајфкоучеве или психотерапеуте шта им је основно образовање, односно да ли су завршили психологију или психијатрију, јер то даје одговор на питање да ли су имали клиничке предмете на својим базичним студијама.

„У недостатку законске регулативе, за три месеца можете добити сертификат да сте лајфкоуч специјализован за одређену тему, а курсева има онолико колико и људских односа. Психотерапеути никада не дају опште савете, јер знају да савет који важи за једну особу не мора да има ефекта на другу... Психотерапија и саветовање није синоним за фитнес у коме ћете ви смршати ако се придржавате савета о правилној исхрани и тренингу. Па и за то је потребно време, не могу се добити извајани мишићи за 15 дана, већ за неколико месеци. Парадокс је у томе што особе то углавном разумеју, али им је тешко да прихвате да до побољшања менталног здравља не долази после три дана, већ да су потребни време, труд, новац и интензиван рад на себи. Они од психотерапеута често траже инстант решење проблема које се садржи у захтеву ’Кажите ми прецизно шта да урадим’. У психологији нема прецизних одговора, ми често радимо и у сарадњи са психијатрима и уводимо фармакотерапију када сложеност проблема ескалира у паничне нападе, високу анксиозност, опсесивне мисли или самоубилачке идеје, а то је нешто што тиктокери и инфлуенсери не знају, а дају себи за право да саветују како се панични напади лече топлим тушем или дубоким дисањем”, закључује наша саговорница која саветује да од инфлуенсера прихватимо савете о шминкању и путовањима светом. За путовања кроз душевне лавиринте савет ипак треба потражити од стручњака за душу, напомиње она.