Куртијеви судови оружје за ново протеривање Срба

Косовска Митровица – Не бирајући начин да се обрачуна са српским народом, укључујући и политичке представнике Срба, технички премијер привремених институција у Приштини Албин Курти поново је посегао и за активирањем тајних оптужница, селективно излажући судском прогону свакога за кога процени да је претња његовој екстремистичкој политици. Уз то, организују се и свакодневна ислеђивања Срба, уз немушта образложења због чега су тачно позвани на саслушања. Тако је било и у петак, у случају члана Председништва Српске листе Игора Симића. Куртијево „специјално тужилаштво Косова” претходно је издало потернице за 11 Срба, а за више од 40 њих налог за „информативни разговор” у вези с догађајима из 2022. године, када су одржани мирни протести на административним прелазима Брњак и Јариње, у општинама Зубин Поток и Лепосавић.

Они су тада мирно протестовали због акција Куртија у вези с регистарским таблицама, али и хапшења Срба из Косовске Митровице и Звечана, као и инсталирања специјалних јединица косовске полиције надомак прелаза Јариње и постављања пункта на Бистричком мосту, у селу Шаљска Бистрица, у општини Звечан, што представља гажење свих споразума. Притом, протеклих дана на мети косовског правосуђа било је још 20 Срба из општине Лепосавић, а терете се за догађаје из маја 2023. године, када је албански „градоначелник” уз асистенцију припадника специјалних јединица Росу и потпомогнут Кфором насилно упао у општинску зграду где су били запослени Срби, који су потом данима протестовали, али им није успело да се врате на своја радна места.

Потернице, али и позиви на „информативни разговор”, нису „од јуче”, већ датирају још с краја 2023, односно децембра 2024. године, кад су председници општина у српском систему Драгиша Миловић, Зоран Тодић и Иван Запорожац били позвани у полицијску станицу да дају изјаве поводом догађаја испред насилних упада албанских „градоначелника” у општинске зграде, а тужилаштво их је теретило за „фалсификовање документације”, односно за пословање „у паралелним институцијама”.

Очигледно је да Приштина не само да селективно одлучује кога ће оптужити и за шта, већ бира и у које ће време активирати неку истрагу или оптужницу, када је потребно појачати интензитет терора над нашим народом. У најширем спектру активности тзв. косовског правосуђа претходних дана су и протеривања припадника МУП-а Србије који раде на територији централног дела наше земље, а живе на Космету с породицама. Они прво бивају ухапшени на неком од прелаза, а затим депортовани са забраном уласка на Косово и Метохију.

Најзад, Куртију је међу најважнијим акцијама и политички обрачун с представницима Срба, а ту је већ одавно на мети партија с убедљиво највећим бројем гласова нашег народа и једина коју подржава званични Београд – Српска листа. Пре одласка на саслушање, Игор Симић је казао да у Приштину иде уздигнуте главе и да сматра да ништа није урадио противзаконито. „У овај поступак улазимо и дајем изјаву не зато што верујем да је тај поступак правичан или да је заснован на неким доказима о било каквој кривици било кога од свих 40 и нешто Срба који су саслушани, већ зато што знамо да смо невини и да нисмо радили ништа противзаконито. Знамо да нам је као политичким представницима место било уз свој народ и тада, и данас, и сутра”, казао је Симић, али и подсетио да је „сваким даном Срба све мање”, као и да се „све оно што је прописано међународним споразумима иза којих су стајале ЕУ и УН није отелотворило у пракси”.

Кад се све узме у обзир, посебно брине то што на удару Куртијевог „правосуђа”, може да се нађе сваки Србин са Космета, а све то у моменту када технички премијер привремених институција у Приштини ни након више од 30. покушаја одржавања конститутивне седнице скупштине не може да формира владајућу већину. Притом се увелико спремају локални избори у четири општине на северу Космета, где се очекује да Срби замене албанске „градоначелнике”, односно да поврате локалну власт у Косовској Митровици, Звечану, Лепосавићу и Зубином Потоку, након што је Приштина ту инсталирала Албанце после нелегитимног изласка на биралишта, који је српски народ бојкотовао.

Да је посреди обрачун са Српском листом као политичком партијом сведочи и то што је неколико дана пре Игора Симића, на информативни разговор ишао и Славко Симић, потпредседник ове странке, који се терети за „напад на новинаре” у Лепосавићу током протеста Срба 2023. године. Потом је, како се наводи, због болести адвоката, одложено саслушање председника Српске листе Златана Елека, иначе директора Клиничко-болничког центра (КБЦ) у Косовској Митровици, који је такође позван на разговор. Такође, албански медији тврде да се позиву на саслушање у специјалном тужилаштву Косова „по други пут није одазвао” Горан Ракић, некадашњи председник Српске листе, бивши министар за заједнице и повратак у косовској влади, некадашњи градоначелник северне Косовске Митровице, а сада актуелни посланик у Народној скупштини Републике Србије. Медији у Приштини наводе да је Ракић „позван у Специјално тужилаштво у оквиру истраге о барикадама”, али и наглашавају да ће „тужилаштво ускоро заказати ново саслушање”.

Очигледно је да је циљ Куртија да сталним судским претњама, депортацијама, хапшењима и другим видовима прогона обезглави српски народ на Космету. Свим могућим саслушањима, оптужницама за оно што се дешавало претходних година и другим мерама, требало би додати и спорне процесе за наводне ратне злочине над Албанцима пре завршетка сукоба у покрајини 1999. године. Ту су најчешће на удару домаћини и уопште власници имовине коју су у међувремену запосели или намеравају да запоседну Албанци.

Биланс свега, а то је и званични Београд потврдио у априлу, јесте да је од доласка Албина Куртија на власт бар 20 одсто Срба, због неизвесности и брига о томе какве последице могу да сносе, напустило територију Косова и Метохије, а посебно Срби са севера. Самим тим, најновије акције Приштине очигледно имају циљ да обесхрабре политичке представнике и цео српски народ. Ствара се клима у којој свако размишља о томе да ли може да буде ухапшен иза ћошка, а потом и осуђен на дуготрајне казне. Очигледно је да се Курти свим силама и до линије до које му то међународни фактор ефективно не забрани, бори да се талас исељавања настави. Поготово са простора четири општине на северу. И да тако фактички судским путем забрани опстанак Срба на Космету.

Не треба изгубити из вида и чињеницу да тужилаштво тзв. Косова Србе терети за „кршење уставног поретка”, за шта је запрећена вишегодишња затворска казна. Нарочита претња усмерена је на више хиљада мушкараца који су у децембру 2022. били на барикадама на прелазима Јариње и Брњак, а очигледно да у воду падају тадашње гаранције ЕУ и САД да „нико од учесника мирних протеста неће бити процесуиран”. Тадашњем састанку на којем су најважнији међународни представници дали гаранције присуствовали су представници званичног Београда, бивши специјални изасланик ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак и некадашњи специјални изасланик САД за западни Балкан Габријел Ескобар, а тадашње барикаде, како их назива Приштина, биле су препознате као мирни протести који су се водили на северу Косова.

Подсетимо, више хиљада Срба на северу Космета поставило је 20. децембра барикаде на прелазима Јариње и Брњак због хапшења Дејана Пантића, бившег интегрисаног полицајца из Косовске Митровице, који је ухапшен на Јарињу и о коме се данима ништа није знало, али и Миљана Аџића из Звечана. После обећања да ће ухапшени бити пуштени на слободу, Срби су се 28. децембра повукли с протеста. Процес против Пантића, који своју невиност доказује са слободе, и даље је у току, после три године. У међувремену је завршено суђење Миљану Аџићу, али су већ у мају следеће године кренула хапшења, као и пресретања и фактичка киднаповања Срба за догађаје испред општинских зграда 2023. године.

Поводом најновијих ескалаторних потеза Приштине, међу којима су и покретање потерница против 11 Срба, као и позиви на саслушање челницима Српске листе због мирних и ненасилних протеста на северу Косова, оштро је реаговао директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић, рекавши да је „ово нови притисак на српски народ од стране Албина Куртија, али и бацање рукавице у лице међународној заједници, која је Србима гарантовала да неће бити жртве одмазде због легитимне борбе за своја права”. Петковић је тим поводом најавио да ће Канцеларија за КиМ информисати посредника у дијалогу Београда и Приштине Петера Соренсена о новом прогону Срба, тражећи одговор на питање „да ли писане гаранције ЕУ немају никакву важност и тежину и због чега се немо посматрају потернице, хапшења и прогон Срба”.

Директор Канцеларије за КиМ у саопштењу достављеном „Политици” истакао је „да су се Срби децембра 2022. повукли с мирних барикада, али искључиво јер су дате писане гаранције ЕУ и Стејт департмента САД, које су до данас више пута прекршене једностраним и противправним поступцима Приштине и произвољним хапшењима Срба”. Подсетио је да управо у тим гаранцијама јасно стоји да „не постоје никакви спискови за хапшење или кривично гоњење српских грађана с Косова због учешћа на мирним протестима – барикадама”.

Многи од Срба су били оптужени и у затвору високог ризика провели су од 30 дана до шест месеци, док за многе од њих још траје судски процес, а правду чекају на слободи. Адвокат Небојша Влајић, који заступа поједине Србе у вези с догађајима из децембра 2022. године, којима је позив упућен још крајем прошле године, за „Политику” каже да „Српска листа треба да инсистира на обећању које су дале ЕУ и САД да они који су били на барикадама неће бити процесуирани”.

На наше питање могу ли све учесталији позиви Специјалног тужилаштва да буду упућени стотинама Срба, односно свим грађанима који су 2022. даноноћно били на барикадама, као и да ли то значи да ће косовски затвори бити мали за све ухапшене Србе, Влајић одговара да „у овом моменту нико не зна колико је Срба на списку тужилаштва”. „Оно што је у овој ситуацији, да тако кажем, повољније, јесте то што не хапсе одмах, већ достављају позиве. Ипак, ситуација није нимало наивна, а међу Србима владају страх и бојазан ко је следећи”, закључује Влајић.

Приштина истерује српски народ из домова, а говори о албанским избеглицама из 1999.

Посебну врсту ироније кад је реч о представницима Приштине представља чињеница да не пропуштају прилику да оптуже Београд за догађаје из 1998. и 1999. и износе тврдње о великом броју албанских избеглица, док сами чине све да Србе отерају с Косова и Метохије, а појединима, као у Лешку, прете избацивањем из њихових домова, или их селективно депортују. Тако је председница привремених приштинских институција на Дан избеглица, у петак, поручила да је и она „била избеглица, баш као и огромна већина грађана Косова, протерана из својих домова због геноцидних поступака Милошевића”. „На Светски дан избеглица морамо се подсетити да нико не жели да буде избеглица, али свако то може постати. Сећамо се шта значи изгубити свој дом, своју сигурност, свој глас. Обећавамо да никада нећемо заборавити”, написала је Османијева на „Иксу”, преноси „Косово онлајн”.

Овакве поруке звуче готово невероватно, ако се узме у обзир да у Лешку, у близини Лепосавића, администрација самопроглашеног албанског градоначелника Љуљзима Хетемија покушава да избаци на улицу 17 српских породица из њихових домова. А то је само један од масовних примера насртаја на имовину Срба на северу, кад је реч о институцијама у приштинском систему. Након иницијативе коју је покренуо заштитник грађана у систему Републике Србије Зоран Пашалић, реаговањем италијанског омбудсмана Марина Фарделија, на претходни званичан позив, већ је покренута иницијатива да се пред Међународним институтом омбудсмана, који окупља чланове из више од 200 држава, отвори питање најгрубљег кршења и заштите права за 70 грађана српске националности у Лешку, од којих се захтева да напусте своје домове до краја јуна, након чега треба да уследи њихово рушење.

Пашалић је изјавио је да је знатан број омбудсмана контактирао заштитника грађана поводом позива на хитну реакцију због системске дискриминације грађана српске националности у АП Косово и Метохија, која поприма све веће размере. Заштитник грађана је навео да је на 106 адреса међународних организација и националних институција за заштиту људских права упућен званичан апел због прошлонедељне серије хапшења припадника МУП-а од стране привремених институција у Приштини, саопштено је из канцеларије Заштитника грађана. Указано је и на озбиљно нарушавање уставних и законских норми и поступање противно одредбама Европске конвенције о људским правима у случају хапшења једног пензионисаног полицајца, уз ранију забрану истицања српске заставе поводом прославе Видовдана у Грачаници. Пашалић је истакао да се у наредном периоду могу очекивати конкретни потези на међународном плану, како би се зауставило системско угрожавање права Срба на Косову и Метохији.