Укинута два одељења за таленте за историју и географију

У години када држава у закон уводи уџбенике од националног интереса, с циљем очувања националног идентитета, културне баштине и језика, у пракси се драстично смањује иначе невелика квота за упис ученика у специјализована гимназијска одељења за историју и географију – такозване идентитетске предмете. Посебан смер за ђаке натпросечно заинтересоване за историју и географију постојао је од школске 2020/21. године у пет гимназија: сомборској „Вељко Петровић”, Карловачкој у Сремским Карловцима, Петој београдској и Деветој „Михаило Петровић Алас” у престоници и у Првој нишкој „Стеван Сремац”.

Уписна квота од планираних сто ученика у првом разреду на републичком нивоу ниједном до сада није попуњена. Упркос томе, за школску 2022/23. годину, као да је интересовање ученика било велико, планом уписа било је предвиђено да се овакво одељење оформи и у Гимназији у Краљеву, и квота једино тада повећана на 120 места у шест школа, али је већ наредне године краљевачко историјско-географско одељење избрисано из понуде. По актуелном плану уписа у средње школе за предстојећу школску 2025/26. годину угашена су два оваква одељења, квота је смањена за 40 одсто, односно на свега 60 места у три гимназије, а талентоване за историју и географију неће уписивати у Сомбору и у Петој београдској гимназији.

Шта су разлози смањења уписне квоте у првом разреду гимназија за ученике са посебним способностима за историју и географију, односно за укидање два специјализована одељења овог типа? Анализа „Политике”, заснована на релевантним подацима Министарства просвете о резултатима уписа откако ова одељења постоје, показује да је Пета београдска гимназија једина од свих пет школа које имају овај смер, а у којој су сва предвиђена места баш на сваком упису до сада била попуњена на смеру за историју и географију. Такође, наша анализа показује и да откако је овај смер уведен, једино у Сомбору никада није попуњена уписна квота, што је, испоставља се, кључни разлог укидања овог одељења у Гимназији „Вељко Петровић”.

– Да, ниједне године није попуњена квота, увек смо писали молбе министарству и одобравали су да у одељење за географију и историју упишемо од десет до највише 16 ученика. Ове године нема довољно заинтересованих осмака, тако да нисмо ни покушали да формирамо то одељење. Иначе, сваке године крајем новембра и почетком децембра анкетирамо основце, тако видимо какво је интересовање и у складу са тиме планирамо упис. У овој школској години свега седам-осам ученика исказало је заинтересованост да упише овај смер, недовољно да се тиме бавимо. А зашто је интересовање малих матураната оскудно, чини се да су наставници који би требало да су главни промотери овог смера у основним школама највећа антипропаганда, иако је то звучи апсурдно – разјаснио је за наш лист Душан Мишковић, директор Гимназије „Вељко Петровић” у Сомбору.

Просечан индекс популарности (број ученика који су међу прве три жеље на листи исказали одређени смер у односу на уписну квоту) за одељења за историју и географију на републичком нивоу износи 2,13. У Сомбору је најмањи 0,5 и једино у тој школи лане је остало слободних места, и то чак осам од расположивих 20. Највећи индекс популарности одељења за историју и географију на прошлогодишњем упису забележила је Девета београдска гимназија (3,45), за њом Пета (3,2), па нишка „Стеван Сремац” (2,2) и Карловачка (1,30).

Девета гимназија ове године на упису ученика у одељење специјализовано за историју и географију неће имати конкуренцију, и зато се очекује да ће конкуренција међу кандидатима бити већа него ранијих година када је у главном граду њих 40 могло да се домогне места у оваквом одељењу у две школе, а сада ће то успети упола мање ученика.

– Једино ми у Београду ове године уписујемо ученике у одељење за историју и географију. Имали смо око 60 кандидата који су полагали пријемни за тај смер и углавном су прошли на том испиту. И за ИТ смер смо имали око 70 кандидата, а мислим да само девет није положило. Број деце која су полагала пријемне испите ове године не одступа значајно у односу на претходне генерације, али не значи да ће сви који су прошли пријемни бити и уписани јер у једном специјализованом одељењу има места за 20 ученика – каже Татјана Шуковић, директорка Девете гимназије „Михаило Петровић Алас”.

По минималном броју поена потребних за упис у одељење за историју и географију лане је најтеже било завредети место у Карловачкој гимназији, где је бодовни праг био 281,52. У овој школи за наш лист кажу да на самом почетку, пре пет година, није било велико интересовање за овај смер, али да је константно расло из године у годину. Ове године је пријемни у Карловачкој полагао 31 ученик, а положило је њих 29, и очекује се да ће сва места за историју и географију бити и попуњена у првом року. Увек је, кажу, у одељењима за историју и географију тек десет одсто девојчица, односно буде 18 дечака и две девојчице, и обрнуто у филолошким одељењима, међу којима је убедљиво најтраженије за шпански језик, за који се стално тражи место више а многи кандидати остају испод црте.

Последњи уписан првак у специјализовани смер за историју и географију лане у Деветој гимназији имао је 256,61 поен, у Петој 243,32. Најмање бодова било је потребно у сомборској (197,74) и нишкој гимназији (195,84). Кад се зна да је за положен пријемни испит потребно минимум 120 поена, онда је јасно да су међу таленте за историју и географију примљени и мали матуранти који су завредели мање од 80 бодова на основу успеха у осмолетки и на завршном испиту. Отуда није далеко од истине уврежено мишљење у просветним круговима да одељења за историју и географију неретко уписују и деца која би без положеног пријемног испита тешко завредела место у најтраженијим гимназијама.

Када је кројен план уписа у Петој београдској гимназији, а то је било пре него што су се и матуранти придружили студентским блокадама у овој турбулентној школској години, према сазнањима нашег листа, наставничко веће одлучило је да се ове године не оформи одељење за географију и историју из више разлога. С једне стране професори нису били задовољни у целини како деца у том одељењу реагују на захтеве програма наставе и учења, а са друге, такође по процени професора, међу ђацима у овом смеру има од бриљантних појединаца до оних који не би ушли у гимназију да није било пријемног, велике су разлике у знању и понашању а врло често било је и дисциплинских проблема у том одељењу.

Слабији успех због измењеног пријемног испита

Откако постоји смер за историју и географију у Првој нишкој гимназији „Стеван Сремац” предвиђене квоте углавном се попуњавају у првом уписном року. Ове године било је пријављено 40 ђака за полагање пријемног и сви су изашли на испит. Положило је њих 24. Прве процене су да је ово нешто слабији успех осмака на пријемном и да му је допринела промена концепта провере знања, то јест то што су ове године први пут на једном тесту била питања и из историје и из географије, појаснила је за наш лист Татјана Здравковић Стојановић, помоћник директора у овој школи.

– У односу на раније генерације број пријављених је исти али је нешто мање ученика положило пријемни испит. Разлог томе највероватније је то што су ове године кандидати полагали један тест са обједињеним питањима из историје и географије. Претходних година на пријемном су ученици бирали предмет који ће да полажу на пријемном, или историју или географију, а сада су морали да се припремају из оба. Већи број ученика се раније опредељивао за полагање историје. Да им је историја лакша потврђује и то што је за матурски испит од 20 ученика нашег специјализованог одељења за историју и географију 19 одабрало историју, а само један географију – указује Татјана Здравковић Стојановић.

Образовање углавном настављају на Правном, Економском, Филолошком...

Ове године из гимназијских клупа изашла је друга генерација матураната смера за историју и географију, а заблуда је да у овим одељењима ђаци спремају само за студије историје и географије, потврђују директори. Прошлогодишњи матуранти специјализованог одељења за историју и географију у Нишу углавном су уписали Правни и Економски факултет, за историју се определило двоје ученика, један за студије географије, а један стиче високо образовање на Факултету спорта и физичког васпитања.

– Из прве генерације матураната овог смера прошле године је највише ученика уписало Правни факултет, а најуспешнија ученица уписала је два факултета, паралелно студије енглеског језика и историју. Међутим, оба та факултета на којима студира су ове године била у блокади и она сада планира да иде или на приватни факултет или у иностранство. Од 15 ученика из овог одељења један није наставио школовање. Двоје је, на пример, отишло на приватне факултете, док је по један уписао Факултет политичких наука и Географски. Дакле, само двоје матураната овог одељења је наставило студије историје и географије. И то је очекивано, јер ово је смер и за будуће правнике, политикологе, новинаре, са обавезним предметима као што су, на пример, језик, медији и култура или геополитика – сумира Душан Мишковић, директор Гимназије „Вељко Петровић” у Сомбору. Каже и да се из овог смера се теже иде на факултете медицинске групације јер хемију и биологију имају само две од четири године школовања, као и физику, али и да управо имају матуранта који намерава да упише Физички факултет.

– Деца из овог смера су велемајстори за одређене области информатике, као што је дизајнирање мапа, у чему су бољи од вршњака у ИТ смеру, и чуди ме да за сада нико из одељења за историју и географију није показао интересовање за геодезију у наставку образовања – указује Мишковић.