Спотицање о књижевност и неразумевање прочитаног на малој матури

Најзначајнија провера знања на крају основног образовања – мала матура, која траје три дана и једино је национално тестирање обавезно за све ученике истог разреда у Србији, почела је јуче тестом из српског (матерњег) језика. Полагање се наставља данас решавањем задатака из математике, а завршава сутра када ће осмаци радити тест из предмета који су одабрали од пет понуђених (биологија, географија, историја, физика или хемија).

Генерацију која управо полаже завршни испит чини 64.077 ученика осмог разреда редовних осмолетки, према подацима Министарства просвете. Малу матуру јуче је полагало и 1.573 одрасла ученика која су осмолетку завршила по убрзаном програму функционалног основног образовања одраслих, а за крај обавезног осмогодишњег школовања они су решавали један тест са обједињеним задацима из седам предмета: српског, математике, историје, географије, биологије, физике и хемије.

Помоћник министра просвете за предшколско и основно образовање Милан Пашић саветовао је матуранте основних школа да на испиту буду усредсређени на задатке које решавају и да верују у своје знање.

– Важно је да имате самопоуздање и веру у себе, да покажете све што сте до сада научили током осам година школовања и успех неће изостати – казао је Пашић јуче приликом посете представника просветног врха осмацима на завршном испиту у Основној школи „Арчибалд Рајс” у Београду, непосредно пре него што је почела провера знања српског језика.

Када почне да откуцава предвиђених 120 минута за решавање 20 испитних задатака, малим матурантима, по процедури, није дозвољено да изађу из испитне сале, као ни у последњих 15 минута тестирања. Препорука је да пре него што предају урађен тест и у тишини напусте испитну просторију провере да ли су урадили све што знају, а нарочито да ли су решења написали најобичнијом хемијском оловком која пише плаво. Правило је да уколико су одговори написани графитном или хемијском неке друге боје, неће се признавати чак иако су тачни.

Неким осмацима било је довољно и сат и по времена да ураде тест из српског и изађу из школе задовољни очекујући добре резултате. Поједини су у први мах били сигурни да су све задатке решили беспрекорно, али су убрзо схватили да су им се ипак поткрале грешке у одговорима на поједина питања. Неки су, признају, били толико узнемирени да нису могли да спавају ноћ пред испит и нису задовољни како су урадили тест из српског.

Доминантан осећај који их је, кажу, преплавио пре и после полагања било је – неспокојство, оличено у речи чије је значење требало да одреде у једном од испитних задатака. Међу понуђеним одговорима у том задатку били су наведени: страх, збуњеност, несигурност, радозналост и узнемиреност, а само последњи је тачан. Било је и ученика који су оманули управо на том питању које је углавном свима било лако, судећи по првим утисцима осмака из престоничких осмолетки „Павле Савић” у Миријеву и „Бора Станковић” на Вождовцу. Њихова је оцена да питања првог испитног дана углавном нису била тешка, осим из књижевности и разумевања прочитаног, која су, како кажу, намучила и ђаке који су баш у том делу матурског теста из српског језика очекивали „лаке поене”.

У првом задатку су, дочаравају, имали веома дугачак текст, на више од једне стране, а пред крај теста и одломке из приповетки „Пилипенда” Симе Матавуља и „Јелена, жена које нема” Иве Андрића, као и стихове из песме „Одлука” Мике Антића и једну народну епску песму. Требало је у датим књижевним делима да препознају уметничке одлике и тумачења, главне мотиве, стилске фигуре...

У једном од задатака тражило се да међу наведеним називима песама: „Плава гробница”, „Светли гробови” „Домовина” и „Отаџбина” препознају коју је написао Ђура Јакшић.

Мали матуранти кажу да се после испита, док су проверавали међу собом ко је како урадио и шта су тачна решења, повела расправа и због правописа, јер неки од њих нису били сигурни како се правилно пише назив планине Црни врх, али и где све и зашто у реченици, по правописној норми, мора да стоји запета.

Од укупно 20 задатака на тесту 17 је било затвореног типа, односно са понуђеним решењима, док се у свега три задатка од ученика очекивало да напишу кратке одговоре. У једном од таквих, такозваних отворених питања, требало је да осмаци одреде и запишу род, падеж и број подвучене именице у реченици, у другом се тражило да се наведу гласовне промене у речи заласци, а у трећем да се одреди и напише врста дате зависне реченице и то су, верују ђаци, урадили ваљано. Прелиминарни резултати биће објављени 27. јуна, до осам сати ујутру, када почиње да тече рок за подношење и решавање евентуалних приговора, а коначни резултати мале матуре биће обелодањени 30. јуна.

Кључ сa решењима испитних задатака на сајту ЗВКОВ-а

Полагање мале матуре почело је јуче решавањем теста из српског језика − за највећи део популације осмака, односно из матерњег мађарског, русинског, словачког, румунског, албанског, бугарског, хрватског или босанског језика − за припаднике националних мањина. Задатке и тачна решења свих ових тестова ученици су, након полагања испита, могли да погледају на сајту Завода за унапређивање образовања и васпитања (ЗВКОВ), куће у којој настају сви матурски задаци и тестови. И ове године, као и претходних, сваког од три матурска дана задатке са теста и кључ са исправним одговорима на питања из теста који су тог дана урадили у испитној сали ученици могу да виде онлајн већ око поднева, односно до сат времена након завршетка тестирања, које траје од девет до 11 сати. Да је тако, потврдила је за „Политику” Ката Симић Мишић, руководилац Центра за испите ЗВКОВ-а, као и да је у кључу са тачним одговорима на питања из теста предочен и начин на који се бодују исправно решени задаци.

Како се рачунају бодови

Сваки од три теста на матури за осмаке чини по 20 задатака. Осмаци који тест ураде без грешке освајају максималних 20 поена – с тим да су то такозвани сирови бодови. По посебној формули рачунају се поени који ће утицати на рангирање ђака приликом уписа у средње школе и то тако што се број „сирових бодова” остварених на тесту из српског (матерњег) језика, као и из математике, множи коефицијентом 0,7, а са трећег теста из изабраног предмета са коефицијентом 0,6. Према томе, на пример, ученик који је тачно урадио 18 задатака из српског имаће 12,6 поена који улазе у скор за рангирање, а на овом тесту, као и на математици, највише је могуће остварити 14 поена. На трећем тесту максимално се може освојити 12 бодова за исправно решених свих 20 питања. Укупно на сва три матурска теста заједно максималан резултат који се може остварити износи 40 поена. На основу општег успеха из шестог, седмог и осмог разреда осмолетке осмаци могу да завреде највише 60 бодова.