Мушкарци и старији од 60 година чешће оболевају од туберкулозе

Према подацима Светске здравствене организације, прошле године је 10,4 милиона људи оболело, док је током 2023. године 1,25 милиона људи умрло од туберкулозе, што ову болест, када је реч о заразним болестима, чини једним од водећих узрока смрти у свету.

Чињеница је да свако може да добије туберкулозу, али је познато да је оптерећење болешћу највеће у срединама које одликују сиромаштво, стигматизација и маргинализација, у групама као што су: мигранти, избеглице, старе особе, жене и деца...

Фактори као што су потхрањеност, лоши услови становања и санитације, удружени са употребом дувана, алкохола, присуство хроничних обољења, који утичу на стање имунитета, повећавају ризик за оболевање. Све то, уз мању доступност лечења и недостатак социјалне заштите, доводи до зачараног круга сиромаштва и лошег здравља, који погодују да се у неким срединама бележи већи број оболелих.

Др Биљана Беговић Вуксановић, епидемиолог Градског завода за јавно здравље, истиче да се у нашој земљи у последњих двадесетак година бележи пад броја оболелих. У престоници се болест пријави код седам до осам особа на 100.000 становника Београда.

– Међу оболелима мушкарци су у већем броју заступљени него жене, највећи број оболелих су особе старије од 60 година. У 80 одсто случајева дијагностикује се плућна туберкулоза, ређе је туберкулоза локализована у другим органима. Симптоми су пре свега кашаљ који дуго траје, ноћно знојење, повишена телесна температура, умор, губитак апетита. У нашој земљи је доступна терапија за ову болест и више од 80 одсто оболелих се успешно излечи. Оно што је проблем у целом свету је појава резистенције на један или више лекова којима се лечи туберкулоза. Треба имати на уму да од 10 особа које су инфициране бактеријом, само ће једна особа оболети. Предиспонирајући фактори за појаву болести су хроничан умор, потхрањеност, лоши социјално-економски услови живота, имунодефицијенција, миграције. То су ризици који олакшавају да се развије обољење код особе која је раније инфицирана – каже др Беговић Вуксановић.

Вакцина против туберкулозе је обавезна у нашој земљи, али она штити пре свега од тешких облика туберкулозе, милијарне (системске) туберкулозе, туберкулозног менингитиса, наглашава наша саговорница. Она није гаранција да ћемо се заштитити од плућне туберкулозе, која се најчешће јавља.

– Болест се преноси боравећи у близини особе која кашље, кија, гласно прича при чему емитује капљице које садрже бактерију. Неколико сати након што оболела особа напусти просторију у ваздуху могу да се задрже бацили још неко време. То је важно за појаву туберкулозе у болницама, зато је и важно проветравање просторија и редовно чишћење и дезинфекција. Заразне су особе које болују од плућне туберкулозе и кашљу – наводи др Беговић Вуксановић.

Дијагноза туберкулозе се поставља на основу клиничких и радиографских налаза, микроскопским налазом бацила у хуманом материјалу, засејавањем узорака на одређене хранљиве подлоге, молекуларном дијагностиком.

Наша саговорница појашњава да се сматра да је епидемија туберкулозе резултат здравствених неједнакости. Глобално су постављени циљеви за период од 2023. до 2027. да 90 одсто људи има доступну дијагностику и терапију, да 100 одсто људи има могућност хемиопрофилаксе. Такође, и да 100 одсто људи са туберкулозом има приступ пакетима здравствених и социјалних услуга.

– Мере превенције подразумевају да настојимо да живимо здраво, односно да се довољно одмарамо, здраво хранимо да бисмо смањили ризик да нам имунитет опадне и да тиме допринесемо да се инфекција коју имамо развије у обољење. За контролу и спречавање ширења туберкулозе важно је да се контакти оболелих прегледају, посебно ако су чланови колектива попут школа, вртића, болница – додаје наша саговорница.

Просторије у којима борави болесник морају бити чисте и добро проветраване. Природна вентилација је једноставан и ефикасан начин смањивања концентрације бацила у ваздуху у затвореном простору, чиме се смањује ризик за ширење заразе. Бацил туберкулозе је осетљив на топлоту, па одећу и постељину треба прати на високој температури, а посуђе у врелој води.
Оболели од заразне туберкулозе плућа морају да се лече у болницама, а на кућно продужено лечење се отпуштају тек када постану безопасни за своју околину, када бацила више нема у испљувку.