Србија први пут у последњих 20 година у трговинским суфициту са Немачком

Трговинска размена између Србије и Немачке наставила је да расте упркос глобалним изазовима, а први пут у последњих 20 године наша земља остварила је трговински суфицит у размени са Немачком, показују резултати истраживања Немачко-српске привредне коморе о економским односима две земље и анализе пословне климе у Србији за 2025. годину.

Истраживање је спроведено међу 21 одсто чланица Коморе током марта ове године.

Председник Немачко - српске привредне коморе Милан Грујић истакао је да 88 одсто чланова Коморе види Србију као потенцијалну локацију за инвестиције.

"Резултати овогодишње анкете потврђују стабилно поверење немачких компанија у Србију као инвестициону дестинацију. Анкета нам такође показује да је неопходно додатно деловати када је реч о приступању ЕУ. То је за компаније кључно питање", рекао је Гајић на конференцији за медије.

Амбасадорка Немачке у Србији Анке Конрад навела је да су економска истраживања о условима пословања у Србији већ дуги низ година важан показатељ за немачку привреду.

"Обим трговинске размене који је већи од девет милијарди евра и више од 900 компанија са немачким капиталом говоре за себе. Укупно 85 одсто компанија сматра процес приступања ЕУ важним и ову област наводи као један од највећих извора незадовољства, заједно са борбом против корупције. Немачка подржава Србију у овим областима деловања", рекла је Конрад. 

Резултати истраживања показали су да се оцена економске ситуације у Србији за 2025. годину погоршала, као и да су укупна очекивања смањена, али нису прешла у негативна очекивања.

Укупно 31 одсто анкетираних компанија планира повећање броја запослених, што је за шест одсто мање у односу на претходну годину.

Током 2025. године, 33 одсто анкетираних компанија планира увећање инвестиција, 45 одсто сматра да ће ниво инвестиција остати непромењен, док исти број компанија као у 2024. сматра да ће се ниво инвестиција смањити (22 одсто). Ови резултати показују да Србија и даље нуди атрактивне услове за инвеститоре, али се у тренутним околностима многим компанијама мењају приоритети и планови за проширење инвестиција.

Испитаници су, као факторе који утичу на пословање у Србији, а на којима треба додатно радити навели: процес приступања ЕУ, борбу против корупције и криминала, унапређење правне сигурности и јавне управе, транспарентност у процесу јавних набавки, политичку и друштвену стабилност, као и доступност стручне радне снаге.

Компаније су задовољне развојем комуникационе структуре и инфраструктуре, али и продуктивношћу и спремношћу запослених за рад. Систем дуалног образовања и ове године је истакнут као позитиван фактор пословања за немачке компаније у Србији.

Фирме помоћу додатних финансијских стимулација мотивишу запослене, али и повећањем плате изнад тржишног просека.

За мотивацију се користе и интерне обуке, аутоматизација и дигитализација процеса рада, као и проширена сарадња са образовним институцијама.

Као највеће ризике у пословању у току 2025. испитаници наводе недостатак правне сигурности, повећање трошкова рада и недостатак тражње за производима.

Утицај нове америчке администрације није перципиран као релевантан.

Из угла испитаника, највећи глобални изазов у наредних пет година биће повећање политичког утицаја на економске прилике, инфлација, вештачка интелигенција, сајбер безбедност и ограничено снабдевање сировинама и енергентима.

У наставку конференције за медије представљени су и резултати студије коју је за Немачко-српску привредну комору израдио Центар за високо економска истраживања (ЦЕВЕС) из Београда.

Оснивач тог Центра Кори Удовички нагласила је да постоје сличности између немачке и српске привреде и афинитети због којих је сарадња две земље до сада била на обострану корист.

"Верујем да је и сад, када је немачка привреда у реструктурирању, а Србија мора да тражи нови модел раста, могуће пронаћи формуле да та сарадња расте", рекла је Удовички.

Резултати ове анкете указују на отпорност и стабилан раст трговинских односа између Србије и Немачке.

Билатерална трговина Немачке и Србије порасла је за 11,1 одсто у 2023. и достигла ниво од 9,37 милијарди евра.

Тај тренд се наставио и у 2024, али нешто споријим темпом од седам одсто.

Србија производи кључне полупроизводе попут изолованих жица и делова за мобилност који се интегришу у немачке аутомобилске и индустријске ланце снабдевања.

Домаће компаније су, уз немачке инвестиције, успешно ушле у овај ланац вредности са значајним доприносима у машинској обради метала и производњи гумених делова, што показује конкурентност овог сектора.

Немачка остаје најважнији трговински партнер Србије, пре свега захваљујући стратешком положају наше земље и развијајућој инфраструктури.

Извоз из Немачке у Србију остаје кључан за српску индустрију и тржиште потрошача, а највећи удео има сектор мобилности са учешћем од 27 одсто затим машине, механички уређаји и електрична опрема (23 одсто).

У немачким фирмама плате су значајно изнад просека, често веће од 60 одсто. То одражава технолошку софистицираност и оперативну ефикасност немачких фирми чији високи стандарди подижу укупне стандарде у српској индустрији.

Немачке компаније присутне су у готово свим управним окрузима у Србији са високим уделом у запошљвању у неразвијеним регионима попут Топличког и Нишавског.

Историјско наслеђе Србије из времена социјалистичке Југославије створило је основу за компатибилност са развијеним европским привредама. Та основа, у комбинацији са квалификованом радном снагом и ценовном конкурентношћу, учинила је Србију атрактивном дестинацијом за немачке инвестиције.

Немачко - српска привредна комора део је глобалне мреже од 150 канцеларија немачких привредних комора у иностранству и делегација немачке привреде у 93 државе.

Са више од 450 чланица, Немачко-српска привредна комора представља највећу билатералну комору у нашој земљи.