Даринкин венац успомена на Петрију

Параћин – Недавно поновно телевизијско приказивање филма „Петријин венац“, који је, по мотивима књиге Драгослава Михаиловића 1980. режирао Срђан Карановић, било је повод Даринки Петровић из параћинског села Доња Мутница да поново евоцира сећања на свој давни допринос југословенској кинематографији. Даринка је у овој социјалној драми приповедала тужну животну причу главне јунакиње Петрије, чију је улогу тумачила Мирјана Карановић.

– Опет ме је преплавио понос што је мени, обичној сељанки, успело да удовољим свим замислима режисера, а толики људи се школују за глумце, а никада се не појаве на филму. Сви из Карановићеве екипе су ме поштовали као да сам професионалац, а живели смо сложно као да смо породица – каже нам Даринка, којој је данас 80 лета.

Наша саговорница се живо сећа да је снимање било уистину напорно. Дешавало се да по читаву ноћ проведе учећи текст, а, каже, брада би јој „заиграла од беса и љутње” када би јој рекли да понови неку сцену.

– Плашила сам се да неко не помисли да сам „глупа сељанка”. Онда су ми рекли да је Бата Живојиновић шест пута скакао у хладну Мораву и да увек мора да се прави и резервни снимак – наставља Даринка, која признаје да је у почетку имала велику трему и да је пред свако снимање пила таблете за смирење.

Али, у њеном тако природном и сигурном гласу то се није осетило. Када се с платна зачују детаљи Петријине животне приче, гледаоци не могу да се отму утиску да слушају сведочење некога ко је заиста све то доживео и преживео. А та уверљивост је и те како имала упориште у Даринкином искуству:

– Мој муж Милорад и ја морали смо да чувамо његовог деду и бабу, која је била много опасна. Никада ништа није хтела да ми помогне. Кад пођем на њиву, морала сам и децу да водим са собом. Први син Славомир умро је када је имао непуна четири месеца – казује Даринка, откривајући нам да јој је зато најтеже било када је у филму говорила о смрти Петријине деце.

Иако је загазила у дубоку старост, а плећа јој онемоћала од рада и старачких бољки, ова виспрена и отресита жена радује се што је незнанци још увек препознају и зову Петрија, а лекари је примају преко реда. Њено име овековечено је и у монографији „Доња Мутница – варош међу селима“, а захваљујући њеној помоћи, Софија Милорадовић је написала докторат „Употреба падежних облика у говору параћинског Поморавља“. Из ове књиге многе будуће генерације моћи ће да стекну слику о изворном дијалекту параћинског краја.