Србија одумире: број становника пао на 6.586.476

Процењен број становника у Србији у 2024. години је 6.586.476, објавио је данас Републички завод за статистику (РЗС) и навео да је ова процена заснована на резултатима пописа становништва 2022. године и резултатима годишње статистике природног кретања и унутрашњих миграција становништва.

Посматрано по полу, 51,4 осто односно 3,38 милиона чине жене, а 48,6 одсто или 3, 20 милиона мушкарци.

Из РЗС су навели да у периоду 2002-2024, број становника Србије континуирано опада и да је регионално гледано, једино Београдски регион бележио раст броја становника све до 2020. године, да би се од 2021. тај тренд променио, док је у осталим регионима у читавом посматраном периоду присутно смањење популације.

Процес демографског старења становништва манифестује се ниским учешћем младих и високим и континуирано растућим уделом старих у укупном становништву.

Тако је према подацима за 2024. години удео старих 65 и више година износио 22,6 одсто, а млађих од 15 година 14,4 одсто.

Посматрано по областима,  у Зајечарској области забележен је највећи удео старих 65 и више година- 30,7 одсто и најмањи удео становништва млађег од 15 година - 11,2 одсто.

С друге стране, најмањи удео старих 65 и више година је у Рашкој области -(18,7 одсто, али је у тој области истовремено највећи удео млађих од 15 година -17,4 одсто, а потом у Јужнобачкој области - 15,7 одсто и Београдској области-15,3 одсто.

У Србији је прошле године рођено 60.845 беба, а умрло је 98. 230 људи, што значи да је забележен негативан природни прираштај од 37.385 становника, објавио је такође Републички завод за статистику.

Број живорођених мањи је за 207, док је број умрлих већи за 1.149 у односу на претходну годину.

Од 2015. до 2024. године, број становника у Србији је, само на основу природног прираштаја, смањен за 437.205.

Стопа природног прираштаја била је негативна и износила је 5,7 промила, што је за 0,3 промила више у односу на 2023. годину.

У Београдском региону је, као и у 2023. години, забележена најнижа негативна стопа природног прираштаја, -2,5 промила, док је највиша негативна стопа природног прираштаја забележена у Региону Јужне и Источне Србије,-8,1 промила.

Од укупног броја градова и општина стопа природног прираштаја била је позитивна само у шест општина и то у Тутину, Новом Пазару, Сјеници, Звездари, Новом Саду и Пантелеју, што је за две општине мање у односу на претходну годину.

Највећи број рађања, 18. 323, забележен је у старосној групи жена од 30 до 34 године.

Просечна старост жена при рођењу детета је 30,5 година, док је просечна старост жена при рођењу првог детета 29,1 година.

У градским насељима, просечна старост жена при рођењу детета је 31,3 године, док је у осталим насељима 28,9 година.

Учешће живорођених у градским насељима у укупном броју живородјених је 65,8 одсто а у осталим насељима 34,2 одсто.

Стопа укупног фертилитета, тј. број живорођене деце по једној жени, лане је била нешто већа у односу на претходну годину и износила је 1,63.

Посматрано према регионима, стопа укупног фертилитета је највећа у Региону Шумадије и Западне Србије - 1,67 и Региону Војводине -1,66, док је најнижа вредност забележена у Београдском региону-1,58 и Региону Јужне и Источне Србије-1,59.

Према реду рођења, у Србији се у 2024. години, у односу на претходну годину, смањио број прворођене деце за 235, број другородјене деце за 165, број трећеродјене деце за 22, док је број четвртородјене деце порастао за 67, а петородјене деце и више за 145.

У Србији је лане регистровано 98. 230 умрлих, 48. 675 мушкараца и 49. 555 жена.

Просечна старост умрлих била је 75,4 године а највећи број умрлих био је у старосном интервалу од 75 до 84 године.

Број умрлих насилном смрћу био је у порасту и то за 153 у односу на претходну годину и износио је 2. 488.

Број самоубистава у 2024. години износио је 702, што је за 34 случаја више него у 2023. години.

Број убистава износио је 55, што је за 38 случаја мање него у 2023. години.

Водећи узрок смрти код оба пола су болести система крвотока.

Од овог узрока смрти, умрло је 46.289 лица односно 47,1 одсто од укупног броја умрлих.

На другом месту су тумори, од којих је у 2024. години умрло 21.161 особа, док су на трећем месту болести система за дисање од којих је умрло 6.036 људи.