Како је пропуштена прилика да Сомбор добије универзитет

Др Гојко Мишковић (СоИнфо) пише да су припреме за оснивање медицинског факултета у Сомбору 1965. године обустављене због драстично скресаног буџета Сомбора, „који је био гарант ове замисли”. У то време био сам запослен у Општој болници у Сомбору и радио на Заразном одељењу, које је водио др Ђорђе Лазић. Тада је из Сарајева стигло обавештење да се оснивају постдипломске студије којима руководи академик Павел Штерн и др Лазић, управник болнице, предложио је да похађам те студије, јер, „стечено искуство ће омогућити да руководиш оснивањем претклиничких предмета, ја ћу оснивати клиничка одељења”. Кад сам одбранио магистарски рад и вратио се у Сомбор, др Лазић је одустао од оснивања факултета. Прешао сам у Сарајево и постао асистент на Медицинском факултету.

Касније сам имао прилику да учествујем у формирању два медицинска факултета – у Тузли (1976) и Бањалуци (1978). Водећи медицински стручњаци из Тузле, предвођени др Ибром Пашићем, проценили су да би медицински факултет знатно подстакао развој здравства, али Медицински факултет у Сарајеву није одобрио његово оснивање. Влада БиХ је поручила Тузлацима да неће финансирати оснивање, али ће факултету давати средства према броју уписаних студената, по принципу који важи за остале факултете. Општина Тузла преузела је улогу оснивача, уступила је половину велике зграде завода за запошљавање, поклонила факултету аутомобил, обезбедила веома скроман новчани прилог, а медицински центар је помагао факултету. Из Сарајева смо нас четири професора прешли у Тузлу. Исте године организовао сам двогодишње последипломске студије које је у свакој генерацији похађало 25 лекара. Бројни предавачи из земље (Београд, Загреб, Љубљана, Скопље, Нови Сад, Сплит) и иностранства (око 40 из Европе, Америке и Јапана, а међу њима и мој пријатељ нобеловац и председник одбора за доделу Нобелове награде из Стокхолма, Улф Сванте вон Еулер) држали су предавања и лабораторијске вежбе. Слично је урађено при оснивању Медицинског факултета у Бањалуци.

Ако се баци поглед на квалитет здравства и научно истраживање које се публикује у одабраним медицинским часописима, региструје их Medline, уочавају се напредак и домет медицинских факултета. У 1975. години из Тузле су публикована четири чланка, а из Бањалуке, Мостара и Сомбора по један. У 2024. години из Тузле је публиковано 90, Бањалуке 189, Мостара 133 и Сомбора осам чланака. Сомбор је тако остао на нивоу од пре 49 година.

Да је у Сомбору 1965. године основан медицински факултет, овај град не би за 20 година изгубио 25.000 становника, него би донекле личио на Бањалуку. Универзитет у Бањалуци је после распада Југославије преузео све војне зграде (тамо је пре рата био велики армијски артиљеријски центар) и у њих су усељени разни факултети. У Сомбору пропадају војне и неке општинске зграде, а у Новом Саду се троши огроман новац да се изграде простори за новоосноване факултете.

Пре 12 година предлагао сам граду како да приђемо оснивању нових факултета и преузмемо неискоришћене војне и друге просторе, али су моји предлози, елаборати и пројекти редовно одлазили ад акта. Сомбор ће и даље губити становнике, мада има низ неискоришћених погодности – простор за факултете и ректорат, јефтине куће за изнајмљивање смештаја за студенте и наставнике, добар студентски дом, миран и леп амбијент за креативне менталне и истраживачке активности. Тренутно је у њему само Педагошки факултет.

Аутор овог текста сноси део кривице јер није убедио свог ментора да својевремено кренемо у оснивање факултета. То би истовремено био важан корак за отварање универзитета у Сомбору.

Академик Рајко Игић,

Сомбор