Цела Украјина ће бити тампон зона

Изгледа да је Владимир Путин још једном променио своје ратне циљеве, проширујући их још једном тако да укључују покоравање целе Украјине, док његове снаге убрзавају напредовање на фронту.

Док је пажња света била усмерена на сукоб на Блиском истоку и ирански нуклеарни програм, руски председник је изјавио да је „цела Украјина наша“.

„Постоји тако старо правило. Где нога руског војника крочи, то је наше“, рекао је он на економском форуму у Санкт Петербургу. Истовремено, руске трупе су покренуле офанзиву на Суми, иако ова територија првобитно није била међу четири региона анектирана 2022. године, пише британски „Телеграф“.

У међувремену, мировни преговори су зашли у још дубљи ћорсокак, а и сам Путин је признао да су далеко од успеха након што су напори Доналда Трампа застали.

Путинове снаге су у понедељак објавиле да су заузеле последњи део Луганске области, чијих су 99 одсто контролисале неколико година.

Али Путинов апетит изгледа да је пробуђен и иде далеко даље од Луганска и три друга региона анектирана у септембру 2022. године.

Руске трупе су такође заузеле прво насеље у Дњепропетровској области коју Украјина никада раније није морала да брани од непријатељских копнених снага. Десетине хиљада војника су такође гомилане у близини Сумија и Харкова на северу земље, региона који такође нису били укључени у анексију из 2022. године.

Две рунде директних преговора одржане су у мају и јуну, али нису донеле никакве резултате осим споразума о размени ратних заробљеника и репатријацији погинулих.

Одлука Русије да анектира Луганску, Доњецку, Херсонску и Запорошку област 2022. године делимично је била поновна процена њених првобитних планова након неуспеха да заузме Кијев. Ублажавањем својих циљева и ограничавањем на источну Украјину, Москва се надала да ће пронаћи реалнији пут до победе.

Обновљене офанзиве на Харков и Суми, које су застале у првим месецима сукоба, јасно указују на нову рунду ескалације.

Руска аналитичарка Анжелик Еванс из Института за проучавање рата приметила је да су Путинове повећане амбиције први пут постале очигледне у мају када је посетио Курску област и наредио стварање „тампон зоне“ дуж украјинске границе.

„Испоставило се да је то лак начин да се таква идеја лансира у информациони простор. Кажу да је то само тампон зона за заштиту Руса, само 30 километара“, рекла је Еванс за „Телеграф“.

„Али онда нисте толико далеко од главних регионалних центара, па зашто их не бисте повели са собом? Путиново размишљање је: 'Зар немамо право да их заузмемо, јер су историјски гледано то руски градови?' Мислим да ћемо на крају постепено признати да 'ћемо заузети целу Украјину'“, закључила је она.

Очигледна промена у Путиновој стратегији делимично објашњава недавну ескалацију гранатирања градова. У Кијеву је 18 људи погинуло у ракетном нападу на стамбену зграду, а још 17 је погинуло у гранатираном возу у Дњепропетровској области.

„Ови удари су делимично намењени поткопавању морала Украјинаца, а у градовима на првој линији фронта, то је такође покушај да се људи убеде да оду и олакша њихово преузимање у будућности. Дакле, иза овога заиста стоје дугорочни циљеви“, каже Евансова.

Извештаји о заузимању Дачноја у Дњепропетровској области посебно су алармантни за Володимира Зеленског. У више од деценије сукоба са прокремљовским и руским снагама, Украјина никада није ратовала у региону.

Један украјински војни извор је раније упозорио да би овај раван, ретко насељен терен могао довести до дубљег пробоја. Москва напредује убрзаним темпом од новембра.

У јуну је руска војска заузела 588 квадратних километара украјинске територије, у односу на 507 у мају, 379 у априлу и 240 у марту, према подацима Института за проучавање рата. Међутим и са недавно убрзаним темпом, Русији би и даље требало 70 година да овим темпом заузме целу Украјину.

Жеља Москве да анектира више територија поред оних које су већ анектиране вероватно неће изненадити украјинске преговараче.

Наводно су руски званичници на мировним преговорима у Истанбулу у мају упозорили Украјину да би Москва могла да настави своје војне акције још 21 годину.

Помоћник Кремља Владимир Медински, који је предводио руску делегацију, рекао је да Москва жели мир, али да је спремна да се бори „без обзира колико дуго то траје“, и запретио да ће заузети Суми и Харков ако Украјина одбије Путинове захтеве.

Неки амерички званичници такође признају да Русија нема велики интерес за окончање сукоба. Трампов специјални изасланик за Русију и Украјину, Кит Келог, криви Русију за прекид преговора.

„Руске тврдње да САД и Украјина ометају мировне преговоре су неосноване. Председник Трамп је био доследан и неумољив у својим напорима да оконча борбе“, рекао је Келог.

„Позивамо на тренутни прекид ватре и прелазак на тростране преговоре како би се окончао сукоб. Русија не може бесконачно одуговлачити време бомбардовањем цивилних циљева у Украјини“, закључио је амерички дипломата.