Субота, 18.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Селектор на „неодређено време од годину дана”

Да је смена тренера на програму олимпијских игара нема сумње да би наша женска рукометна репрезентација била вишеструки победник. Шалу на страну. Наш најтрофејнији колективни женски спорт са чак девет медаља на великим такмичењима (олимпијско „злато” и „сребро”, светско „злато”, и по три светска „сребра” и „бронзе”) од како се после распада СФРЈ и укидања санкција 1996. вратио на међународну сцену освојио је само једно одличје – „бронзу” на Светском првенству у Италији 2001.

Ипак, оно по чему је наш женски рукомет постао препознатљив је прав „вртешка” на клупи националног тима, који је од поменуте 1996. до данас водило чак 11 селектора! Последњи у низу је Часлав Динчић који ће с обзиром на прекјучерашњу одлуку Стручног савета за женски рукомет (предложена његова смена) готово сигурно завршити своју „мисију” на клупи репрезентације. Уколико Управни одбор Рукометног савеза Србија на првој наредној седници усвоји предлог Стручног савета биће одржан неславан просек – један селектор годишње.

Кренимо редом. У квалификацијама за Европско првенство у Данској 1996, које нисмо пребродили, селектор је био Вук Рогановић. Годину дана касније у квалификацијама за Светско првенство у Немачкој, у којима смо такође елиминисани, на клупу националног тима седео је Драган Нишевић, који је и 1998. повео репрезентацију ка Европском првенству у Холандији, али само у претквалификацијама, будући да је у квалификацијама за ово такмичење на његово место дошао Милорад Милатовић, који је осам година раније са репрезентацијом Југославије освојио „сребро” на Светском првенству у Јужној Кореји што је уједно било и последње такмичење на којем је наступила СФРЈ. Под Милатовићевим вођством нисмо успели да се домогнемо ни шампионата у Холандији, а годину дана касније ни Светског првенства у Данској и Норвешкој.

После три узастопна неуспеха у борби за пласман на неко велико такмичење, репрезентација се пласирала на Европско првенство у Румунији 2000, које нам је, уједно било, и прво учешће на великом такмичењу од распада СФРЈ. Иако је у квалификацијама за Румунију тим водио Милатовић, пред шампионат, на којем је освојено седмо место, за селектора је постављена Наталија Циганкова. Након овог такмичења на клупу је враћен Милорад Милатовић који нас је успешно предводио како у квалификацијама тако и на самом Светском првенству у Италији 2001. на којем смо освојили „бронзу”.

Ипак, огроман успех није обезбедио Милатовићу миран сан на клупи националног тима с које је смењен непосредно после Италије.

У квалификацијама и на Европском првенству у Данској 2002, селектор је био Марко Исаковић (шесто место), у квалификацијама за Светско првенство у Хрватској 2003. Драгомир Чаћић, а на овом шампионату Зоран Ивић (девето место), који је водио репрезентацију у квалификацијама за Европско првенство у Мађарској 2004. На шампионату у Мађарској (12. место) селектор био Миле Исаковић. Легенда нашег рукомета био је селектор и у квалификацијама за Светско првенство у Русији 2005, а после елиминације на његово место је постављена Данкиња Ања Андерсон, која је водила нашу селекцију само у квалификацијама за Европско првенство у Шведској 2006. Пред овај шампионат за селектора је постављена Сандра Колаковић под чијим је вођством у Шведској освојено 14. место. Репрезентацију је после овог првенства преузео Часлав Динчић који је водио Србију у квалификацијама за Светско првенство у Француској 2007. у којима смо елиминисани, квалификацијама и на Европском првенству у Македонији (13. место).

Остаје да се види ко ће повести репрезентацију у нови изазов на међународној сцени – квалификације за Светско првенство у Кини децембра наредне године у којима ћемо почетком јуна играти двомеч против Немица.

Н. Б.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.