Курти жели силом да задржи узурпирану власт на северу

Косовска Митровица – Најновији ескалаторни потези Албина Куртија показују да, како се буду приближавали локални избори на Космету, премијер привремених институција у Приштини у техничком мандату неће презати од изазивања отворених сукоба и претњи, не би ли спречио смену нелегитимних албанских „градоначелника” на северу КиМ. У ту сврху, Курти је и најавио отварање два нова моста у Косовској Митровици, што представља својеврсну провокацију и претњу Србима с обзиром на све досадашње нападе екстремних Албанаца, а истовремено Приштина је започела градњу још једне полицијске станице у Зубином Потоку.

Синхронизовано са тим акцијама, Срби су изложени свакодневној опасности да буду хапшени, позивају се на „информативне разговоре” и прети им се одмаздом због протеста које су одржавали крајем 2022. управо против свакодневне репресије. Сада, када је јасно да на изборима нелегитимни Куртијеви „градоначелници” и „одборници”, који су власт узурпирали након избора које су Срби бојкотовали, Приштина свим средствима покушава да отету локалну власт задржи и након октобра. При томе, све се чешће говори да би тада могли да буду организовани и нови избори на нивоу читавог Косова, за скупштину у Приштини.

Јасно је да Курти неће одустати од агресивне кампање, какву је водио и до сада, а због најаве градње два нова моста званични Београд још од уторка позива међународну заједницу да хитно реагује на једнострану одлуку Приштине. Осим благог саопштења ЕУ и двосмислених саопштења немачке амбасаде у Приштини, ниједна више од земаља чланица Квинте није упутила ни реч прекора или бар, по обичају, штуро оглашавање које не би ишло у прилог Приштини. Србима је посебно упала у очи реченица Јерна Родеа, немачког амбасадора, где на писмо директора Канцеларије за Косово и Метохију Петра Петковића, одговара „прво почистите испред свог дворишта”, на шта је Петковић реаговао речима: „Господине Роде, Косово и Метохија су српски праг и српско двориште”.

Неоглашавање међународних представника у које су Срби изгубили поверење, посебно после свих догађаја од 2022, тачније Куртијеве окупације севера Космета, схватају се као поновни ветар у леђа Куртију који ни после више од 40 покушаја није успео да формира већину у скупштини у Приштини. Ћутање међународне заједнице, Александар Гуџић, историчар са Косова и Метохије види као „след њиховог понашања још од марта 2004, што Курти вешто користи”.

„Међународна заједница и последњу акцију Приштине, односно полагање камена темељца за два нова моста на Ибру у Косовској Митровици, поред већ пет постојећих, очигледно толерише. Као и раније, или се огласе реда ради неким немуштим саопштењем, или ћуте, што Курти схвата да му се насиље исплати. Ово није ништа ново када је у питању међународни фактор, јер смо то већ видели и 2004. године, где је на ћутање међународне заједнице кренуо да се успоставља, односно наставља модел албанске репресије”, каже за „Политику” Гуџић, наглашавајући да „Курти користи Бањску за остваривање својих политичких циљева, а све под изговором борбе против тероризма”.

„У последње две године Курти гомила полицијске снаге на северу, укида српске институције, протерује српски народ, а све под некаквим измишљеним тероризмом који му прети од Срба на Космету и Србије. Ради то са циљем да заокружи процес интеграције четири општине на северу Космета”, упозорава Гуџић. На наше питање шта се још може очекивати од привремене приштинске централне власти, посебно имајући у виду да се ближе локални октобарски избори, историчар одговара да ће појачати притисак на српске политичке представнике, посебно на представнике Српске листе. „Наставиће са позивима на ’информативни разговор’, а неће заобићи ни виђеније Србе или оне за које им се учини да представљају наводну опасност”, оцењује Гуџић.

Да међународна заједница, како каже он, није реаговала ни 2004, фактички су тада, одмах после погрома Срба 17. и 18. марта, рекли и сами међународни представници, нагласивши „да су изненађени догађајима и да нису имали било какве информације са терена да нешто може да се деси”. Та њихова изјава се и данас схвата, у најмању руку, као непрофесионална, ако се зна да је тада на Косову и Метохији било више од 20.000 припадника Кфора и око десет хиљада припадника Унмика – што администрације, што оних који су били у редовима Унмик полиције. Косметом су и тада, као и сада, крстарили припадници Оебса, разноразних НВО, али и на хиљаде обавештајаца који су у сваком моменту, како се с правом мислило, знали шта се у датом тренутку догађа на било којем крају Косова и Метохије.

Ћутање међународног фактора с правом брине Србе у Косовској Митровици, Звечану, Лепосавићу и Зубином Потоку, који сматрају да је северна Косовска Митровица бедем останка и опстанка Срба не само на северу. Већ и на југу. Иако је овај град свих 26 година од рата мета албанских екстремиста, а у последње две године је под „окупацијом” специјалаца Росу, приштинских обавештајаца у цивилу, ипак постоји нада да докле год је Главни мост на Ибру затворен за саобраћај и обезбеђују га припадници италијанског Кфора, Срби могу да буду бар мало могу да буду мирнији.

Питање је шта ће се десити уколико Курти заиста до јесени буде изградио два нова моста, а и зашто међународна заједница не зауставља овакве Куртијеве потезе. И самим амбасадорима Квинте и представницима ЕУ је јасно да је пет мостова на Ибру сасвим довољно за прелазак са севера на јужну страну и обрнуто, а и јасно им је да би новотворени мостови довели до сукоба које би као и свих година до сада изазвали екстремни Албанци. Чињеницу да је од 2000. године до сада било више од хиљаду насртаја Албанаца, да је двоје Срба смртно страдало, али и да у нападу албанских екстремиста нису били поштеђени ни представници међународних безбедносних мисија – Кфора, Унмика, Еулекса, а многи од њих су своју мисију платили и животом – нико не може да сакрије.