Лука Бојовић не терети оптужене за планирање његовог убиства

Две и по године од депортације из Шпаније, где је био осуђен на 18 година због илегалног оружја и фалсификовања докумената, а ослобођен за убиство Милана Јуришића Јурета, члана некадашњег „земунског клана”, Лука Бојовић се појавио пред српским судом. Овога пута као сведок у поступку који се пред Вишим судом у Београду води против петорице оптужених да су планирали његово убиство.

Као и током истраге, Бојовић је и јуче на главном претресу тврдио да не познаје ниједног од окривљених и да се не придружује њиховом кривичном гоњењу.

Како је „Политика” раније најавила, Бојовић се изјашњавао на околности да ли му је познат црни „ауди А8” чија је фотографија пронађена у телефону окривљеног Николе Павловића.

Одговарајући на питање судије у вези са поменутим возилом, Бојовић је казао да „аутомобил личи на његов, али да не сме да тврди да је његов”.

– Користим два блиндирана „аудија А8”. Овај на слици личи на те, али не могу са сигурношћу да кажем да су то моји аутомобили – казао је Бојовић и додао да су приказане фотографије настале испред зграде у београдском насељу Врачар, где живи.

На питање браниоца једног од окривљених да ли је осим упозорења да му је безбедност угрожена у међувремену добио још неке информације, Бојовић је одговорио да није.

С обзиром на то да су надлежне службе процениле да му је безбедност угрожена, али и због велике знатижеље новинара, Бојовић је на суђење у београдску Палату правде уведен кроз гаражу судске зграде.

На крају суђења браниоци тројице окривљених тражили су укидање притвора за своје брањенике, али је судија то одбила и заказала изношење завршних речи за 12. септембар.

Због припреме Бојовићевог убиства, на оптуженичкој клупи су Никола Павловић, Милан Илић, Филип Каравелић, Саша Кузмановић и Богдан Пантовић. Сви окривљени су на почетку суђења негирали кривицу.

Како се сумња, окривљени Каравелић је окупио остале осумњичене и доделио им тачно одређене задатке. Изнајмили су, како се наводи, три „штек-стана” на Врачару, возило и опсервирали су локацију на којој су имали информацију да борави Бојовић. Окривљени Илић је, како се наводи, био задужен да продајом кокаина прибави новчана средства потребна за припрему и организовање кривичног дела.

Павловић и Кузмановић терете се и за кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја, а Илић за кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога.

Окривљени су, према наводима тужилаштва, набавили пиштољ марке „валтер крид” са избрушеним серијским бројем, па су у Великом селу, у њивама иза Дунава, 3. маја 2024. године испробавали поменути пиштољ намењен, како наводи тужилаштво, за убиство Бојовића.

Осумњичене су спречили у извршењу припреманог кривичног дела полицијски службеници 10. маја 2024. године. Код Павловића, чији је задатак био да убије Бојовића, приликом хапшења је пронађен пиштољ са избрушеним серијским бројем. У лежишту пиштоља се налазио један метак, док се у оквиру налазило још 13 комада метака.

У гаражи која се налази у дворишту породичне куће Илића пронађено је 73,26 грама кокаина, који је држао неовлашћено ради продаје, као и вагица за прецизно мерење.